Четвртак, 2 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Политика

Грчка и Русија: Између православља и совјетске носталгије

Журнал
Published: 24. април, 2022.
Share
SHARE

Влада у Атини осуђује Путинов рат у Украјини – али грчко становништво је и даље је подељено. Левичари су мотивисани носталгијом према СССР-у а конзервативци заједничком православном вером.

Путин у манастиру на Светој Гори, (Фото: Блиц)

Премијер Киријакос Мицотакис следи курс ЕУ, која подржава Кијев у борби против Москве, Грчка је већ испоручила оружје Украјини. Међутим, актуелна истраживања јавног мњења показују да више од половине грађана не подржава политику своје Владе. Док се избеглице из Украјине у Грчкој дочекују раширених руку, многи Грци одбијају мере ЕУ против Русије.

Према анкети, више од 60 посто становника Грчке је изричито против испорука оружја – а одговорност за рат приписују и Москви и Кијеву.

Један од разлога за то је што су грчки конзервативци на Русију традиционално гледали као на савезника. 2019. пет година након анексије Крима, тадашњи челник опозиције Мицотакис отпутовао је у Москву. Тамо је говорио о „односу поверења“ између његове странке Нова демократија и Путинове странке Јединствена Русија – и увјеравао да ће Русија у Грчкој увијек имати „поузданог партнера за дијалог“.

Браћа по вери?

Према наводима политиколога Атанасиоса Граменоса, симпатије многих Грка према Русији првенствено се темеље на заједничкој православној вери:

„Русија се вековима представљала као заштитна сила православаца у Османлијском царству.“

Москва јесте активно помагала – а мит о великом спаситељу са Истока чврсто је укорењен у грчкој култури:

„Многи десничари, укључујући чланове владајуће странке, још увек верују да ће Русија на крају ослободити Константинопољ (Инстанбул) и вратити га Грчкој и сањају о новом Византијском царству.“

Цариград у средњем вијеку, илустрација, (Фото: Твитер)

И у другим балканским земљама може се видети како Русија покушава да шири утицај путем православне вере. То се посебно види у Северној Македонији и Србији, где су ставови људи према ЕУ подељени. „Тамо Русија шири стару идеју савеза православних држава.“

То је теже у Грчкој јер је Грчка православна црква признала аутокефалну цркву Украјине 2019. – и тиме поступила јасно против воље врха Руске православне цркве.

Али оно што се проповеда на недељним богослужењима је друга ствар: „Црква у Грчкој је одраз друштва. Постоје и многи свештеници који су пали на теорије завере. А они имају утицај на многе вернике.“

Поверење у Русију опада

Новинар Ставрос Цимас у Грчкој се сматра стручњаком за Балкан, Русију и православну цркву. Свестан је симпатија својих сународника према Русији.

Кад је реч о Москви, грчка левица још увек кокетира са носталгијом према совјетима – а конзервативци с православном вером, истиче он. Такви романтични осећаји само делимично објашњавају зашто становништво толико оклева да осуди руски рат у Украјини или га уопше не осуђује.

„Имам утисак да се већина Грка боји да ће подршка санкцијама Русији наштетити нашој земљи“, рекао је Цимас за ДВ. И у Грчкој су нагло порасле цене појединих производа, струје и гаса. Људи се боје да ће мере, предузете против Москве, осетити на својој кожи.

Он каже да су полтички односи Грчке и Русије већ дуже на силазној линији. Одлучујућу улогу у томе су имале политичке несугласице – у вези с анексијом Крима 2014. или око Преспанског споразума, којим су Грчка и Северна Македонија 2018. решиле свој дугогодишњи спор око имена. Избио је и скандал када је Атина избацила из земље руске агенте који су покушали да лобирају против тог споразума.

Флоријан Шмиц

Извор: Дојче Веле

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Нови мандат Макрону или улазак Марин ле Пен у Јелисејску палату
Next Article САД – лидер манипулација и лажне пропаганде

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Проф. др Лидија Томић: Истина о српском језику у Црној Гори још није одбрањена

Недавно је из штампе изашао нови, шеснаести по реду број часописа „Октоих“, који издаје Одјељење…

By Журнал

У сукобу Америке и Русије највећу катастрофу би могла да претрпи — Европа

За глобалну безбедност и укупне међународне односе, без обзира што за сада није на видику,…

By Журнал

570 година од пада Цариграда

Овај датум и овај град је, од некадашњег симбола хришћанског тријумфа у овом свијету, постао…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 1ПолитикаСТАВ

Зашто Брано Мандић ставља Мештровића изнад Његоша?

By Журнал
Насловна 5ПолитикаСпорт

„Геније“ : Ко иде на литије? Срби!“(Видео)

By Журнал
ДруштвоНасловна 2Политика

Више од коалиције

By Журнал
ДруштвоНасловна 4ПолитикаСТАВ

„Гласно ћутање“ о Крајини

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?