Два велика табора боре се за победу на парламентарним изборима у Пољској: Право и правда коју води Јарослав Качињски и Грађанска платформа Доналда Туска. Али вероватно мање странке одлучују ко ће формирати владу. Вилсонов трг на северу Варшаве није једноставан терен за либералну опозицију у Пољској. Шеф десничарске владајуће странке Јарослав Качињски живи у близини, уз будно полицијско обезбеђење. Посетиоци цркве, чији се звоници уздижу недалеко од трга, гледају на либералне кандидате испод ока. Пољски бискупи су управо званично објавили да „прави католик“ не може гласати за странку која прихвата абортус. „Волим Варшаву, волим Европу“, каже Ана Радван-Ререншеф (45) из демохришћанског савеза Трећи пут. Ова социолошкиња је управо на Вилсоновом тргу водила кампању прошле недеље (8. октобар).
Трећи пут или трећа победа за Качињског?
У овој малој странци воле да кажу да ће или Трећи пут ући у парламент, или ће трећи пут заредом победити Право и правда Јарослава Качињског. „Имамо одличан програм“, каже нам Радван-Ререншеф, чија је странка у савезу са Сељачком странком и новајлијама из странке „Пољска 2050“. Радван-Реремшеф је већ трпела изливе мржње на интернету презимена које звучи као да је немачко. Владајући популисти у свакој кампањи ударе на „немачку карту“ и траже ратне репарације од Берлина. Али, ова политичарка и колеге имају пречих брига. Прво, због поларизације ће већина опозиционих бирача гласати за Грађанску платформу Доналда Туска, која се наметнула као најкрупнија опозиција. Друго, цензус за изборне коалиције је у Пољској чак осам одсто.
Ако овом савезу не успе да уђе у парламент, драматично се повећавају шансе владајуће странке Право и правда за трећи мандат на власти. Туску потребна два коалициона партнера Изборни резултати мањих странака ће одлучити ко ће формирати владу након избора у недељу (15. октобар). Нова Тускова опозициона странка, Грађанска платформа, која на изборима наступа заједно са две мање политичке групације, укључујући и Зелене, може збацити Качињског само ако Трећи пут и Нова левица уђу у Доњи дом парламента са добрим резултатима.
Према анкетама, Качињски рачуна са 34 до 37 одсто гласова, а Туск са тридесетак одсто. Само ако Трећи пут и Нова левица пређу цензус, опозиција би заузела већину од 460 столица у Сејму. Туск је то схватио и престао да третира Трећи пут као опозициону конкуренцију. На недавном „Маршу милиона срца“ почетком месеца . масовном протесту против власти – Туск је чак бирачима поручио да гласају за Трећи пут, ако већ неће да гласају за његову либералну опцију. „На Трећи пут не гледамо као на конкуренцију, већ као на партнера, с којим ћемо заједно управљати земљом“, каже Катарина Пјекарска, посланица Грађанске платформе која је такође водила кампању на Вилсоновом тргу и поздравила се са колегама из Трећег пута.
Левица жели да влада с Туском
Исто тако важан биће и резултат Нове левице. Она одавно сарађује са Грађанском платформом. Уз радикалну критику Католичке цркве и планове за опсежну либерализацију права на побачај, Нова левица обраћа се бирачима за које је Туск превише конзервативан. Али, и Качињски има партнере на које може да рачуна. То је додуше само „Конфедерација слободе и независности“, чудан скуп националиста, анархиста и либертаријанаца. Њихов бивши лидер Јануш Корвин-Мике (80) заступао је „право“ пунолетних мушкараца да имају сексуалне односе са малолетницама, а повремено је позивао да се пуца на мушке избеглице на границама.
Таква партија је и већини Пољака превише радикална, па је питање да ли ће успети да се мрдне са политичке маргине. Хоће ли Конфедерација бити језичак на ваги? Након што је економиста и бизнисмен Славомир Менцен (36) преузео вођство над Конфедерцијом прошле године, подршка је почела да им расте. Менцен је рекао да су „младалачки греси“ његове раније изјаве да жели живот „без Јевреја, без хомосексуалаца, без абортуса, без пореза и без Европске уније“.
Конфедерацја, међутим, жели драстично да ограничи социјална давања и укине пензионо осигурање. Такође има националистички, али и антиукрајински курс. За време предизборне кампање, Конфедерција се равноправно обрачунавала са Туском и Качињским, али посматрачи верују да ће, ако буде требало, прићи Праву и правди. Иначе, Качињски се до сада показао као мајстор разбијања малих опозиционих странака које се након избора често деле, а људи прелећу из странке у странку. Тренутно у Сејму седе представници више од двадесет странака и странчица.
Јацек Лепјарц
Извор: DW