Град противрјечности, људских величина, необичне историје, културе и духовности
Пише: Милош Лалатовић
Сваки град у Црној Гори има неке своје специфичности. Али један, заузима посебно мјесто, без обзира што потичем из њега, непристрасан сам, па и његове особине које ми се не свиђају споменем.
Град гдје се планинска клима спаја са медитеранском, већ говори о турбулентности тог географског подручја. Изгледа да је све то имало одраза и на људе који у њему живе. Град милости и суровости, богате индустрије, посебно у периоду СФРЈ, умјетника, луцидних и несхваћених људи, жестоких момака, све то повезано и испреплетано са културама и менталитетом разних народа који су овдје живјели током историје. Невјероватно је сазнање о разним народима који су овдје били мјештани. Од Римљана, Гота, замислите, Словена, Турака. Сам ранији назив Оногошт, потиче из готског језика од ријечи Оногостум или Анагастум, и насељавали су град, који представља данашњи Бедем, а прије њих су га насељавали Римљани, а после Турци. Данас је то ограђени простор високих зидина гдје се одвијају бројни културни и музички фестивали, и представља једно од важних знаменитости града.
Поред Бедема, у Никшићком пољу је постојало још једно римско утврђење чија је локација данас непозната. Уз Бедем незаобилазно мјесто које у Никшићу треба посјетити јесте Саборни храм Светог Василија Острошког, који је и сам за живота живио у овом граду. Од вјерских објеката се издвајају и Црква Светих Апостола Петра и Павла, стара преко хиљаду година, Манастир Жупа, Манастир Јован До, Манастир Косијерево, Споменик Богородици Марији, Владичански двор епархије будимљанско никшићке, Хаџи Смаилова џамија, римокатоличка црква Светих Ћирила и Методија. Од осталих знаменитости ту су Дворац Краља Николе, Љетњиковац Краља Николе, Забран Краља Николе, Царев мост, Римски мост на Моштаници, Вуков мост, Споменик палим борцима под Требјесом, Споменик Љубу Чупићу, Народна Библиотека ,,Његош“, Трг Слободе, Трг Саве Ковачевића, Трг Војводе Шака Петровића.
Урбанизам у Никшићу поред ниских и наизглед једноставних кућа које доминирају градом, и почеле су се градити након одласка Турака испод Бедема, град је имао у Црној Гори свој први урбанистички план захваљујући архитекти Јосипу Сладеу, а који га је направио на иницијативу Краља Николе. Сладеов план и данас представља једно од најоригиналнијих и најсавршенијих урбанистичких рјешења и испуњен је великим дијелом.
Милош Лалатовић: Маријан Вејвода, човјек који је помјерао границе
Културна сцена у Црној Гори се једноставно не би могла замислити без Никшића. Да напоменемо да су готово већина црногорских редитеља из Никшића, ту су знаменити Живко Николић, Божидар Бота Николић, Вељко
Булајић, Бранко Балетић, Милан Караџић, Вук и Марија Перовић и други.
Никшићко позориште гаји стогодишњу традицију и поред цетињског Зетског дома једно је од најстаријих у Црној Гори. Поред позоришта ту је и чувено Захумље, које је изњедрило бројне умјетничке ствараоце. Из овога града потичу значајни југословенски глумци попут Петра Банићевића, Вељка Мандића, Драга Маловића, Милутина Миме Караџића, Андрије Милошевића, а у Никшићу су одрасли доајени југословенског глумишта Милан Лане Гутовић, Љиљана Контић и Миодраг Кривокапић.
Што се тиче музичке културе Никшић се сматра једним од градова са најизраженијом рок културом у Црној Гори, што се задњих година и деценија манифестовало кроз бројне музичке фестивале као што су ,,Lake Fest“ и ,,Bedem Fest“. Из града под Требјесом потичу и неки од познатих музичара који су оставили незаборавне хитове, Миладин Шобић, Родољуб Рођа Раичевић, пјевач изворних црногорских пјесама Никола Каровић.
Одавде потичу и бројне црногорске рок групе попут ДСТ/а, Византа, Панкреаса, Доктора Пикаса. Значајну улогу у музичком стваралаштву дала је и музичка школа “Дара Чокорило“.
Књижевност у Никшићу је одавно била на високом нивоу и са великом конкуренцијом. Неко је негдје скоро у шали рекао ,,има ли ико у Никшићу да не пише поезију“, што довољно говори о књижевној традицији и сензибилитету Никшићана. Понекад са свим тим пјесмама и стиховима, људима у другим црногорским градовима дјелују као фантазери, лудаци, празни философи, непрактичне особе, али није тако.
Неки од најзначајнијих књижевника у бившој Југославији били су Никшићани, Бранко и Мирко Бањевић, Мирко Ковач, Миро Вуксановић, Жарко Команин, Вида Огњеновић, Божо Копривица, пјесници Витомир Вито Николић, Гојко Јањушевић, Милутин Мићовић и многи други.
Никшић је у готово свим видовима умјетности велики град, не само у Црној Гори него и у Европи, па и свијету. Неко га зове и ,,господин град“, и заиста то се за њега може рећи без обзира и на поједине паланачке и провинцијске одлике, али тешко се могу у ту категорију сврстати сва значајна имена и знаменитости које сам набројио, а то је само један дио њих.
Ако неко жели да посјети Црну Гору, велика штета би била да не посјети и Никшић и боље се упозна са историјом, културом и садашњим наслеђем града.
