Пише: Атанас Ступар
Предпразнични дани протичу у новим спорењима као да нам их није било доста током године. Разумљиво је да имамо опречне ставове о комплексним питањима попут загађености животне средине у Пљевљима и у Зети. Да ли и у оцјени једног обичног људског поступка морамо имати толико трвења и мимоилажења. Што чини спорним разлог због кога се под сумњом нашао угледник једне политичке партије.
Како протумачити основу за покретање истраге?
Да ли се у поменутом случају ради о злоупотреби службеног положаја, људској обијести или политичком прогону невиног лица?
Увод у предметни догађај можемо описати драматуршки пригодном сценом…Послије ње нека свако за своју публику развије ликове, радњу и дође до одговарајућег епилога.
Конобар доноси јеловник. Гост га листа. Конобар покушава да препоручи нешто. Гост каже: ,,Досадили су нам ваши бифтеци и шатобријани, плодови мора, суши, бранцин у соли …Или ћете ви мијењати јеловник или ћемо ми мијењати ресторан“…
Мјесто радње хотел „Сплендид“. Посјетилац потпредсједник владе Црне Горе са најужом породицом. Покровитељ обједа буџет Црне Горе. Посјетилац је одржао ријеч. Промијенио је мјесто ручавања. Следећи рачун на наплату буџету Црне Горе стиже из римског ресторана „Tartufi & Friends“ гдје гости другују са јелима спремљеним од најскупљих печурки. Плаћања прохтјева избирљивог министра новцем из државног буџета Специјално Државно Тужилаштво је оцијенило као злоупотребу службеног положаја. Грађанин умјереног политичког става рекао би да се ту ради о обијести високог политичког функционера. Опозициони ДПС је одлуку Специјалног тужиоца о покретању истраге против угледног члана своје партије назвао политичким прогоном. О истој ствари три виђења.
Најпроблематичније је виђење посланика ДПС-а. Они су покретање истраге против једног од својих најистакнутијих чланова који се са ужом породицом и блиским лицима гостио на високој нози о трошку државе Црне Горе назвали репресијом и политичким прогоном. Бивши потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр. Милутин Симовић коме је одређено кратко тужилачко задржавање због злоупотребе службеног положаја једном приликом је изјавио да се у Црној Гори ..”За госте и за путнике намјернике одувијек чувала и износила најбоља храна са којом се располагало, чак и у временима када је мањкавало и за укућане”. Милутин Симовић је био уважени гост и намјерник самом себи. Захваљујући буџету Црне Горе није мањкавало ни за његове укућане.
Преиспитивање скупих гошћења викендом, које је потпредсједник Владе приређивао својој породици о трошку државе, у ДПС-у је оцијењено као безуспјешан покушај да се њиховој партији сроза углед у народу.
Високи функционери ДПС-а сматрају да су им изборни резултати давали бланко карту за ћердање државних пара на луксузирања, скупа путовања, хедонизам. Црна Гора је три пуне деценије трпјела и подмиривала њихова расипништва од авионских путовања, ексклузивних хотелских смјештаја, пазарења свјетски познатих модних марки па све до наплаћивања дневница за боравак једног те истог лица у исто вријеме на више мјеста. Свједочила је Црна Гора како се са растом моћи и недодирљивости партијским функционерима мијења свијест. Персоне изабране са листа ДПС-а и коалиционих им партнера приписивали су себи патриотизам а онима који би критиковали њихов животни стил издајство државе. Свако ко се усудио да им коментарише привилегије и повластице нашао би се на удару властодржачког апарата.
Захваљујући СДТ-у стигли смо до голих чињеница које потврђују да су грађани Црне Горе декларисаном патриоти и бившем потпредсједнику Владе Црне Горе беспоговорно плаћали његова самочашћавања. Притварање љубитеља бесплатне луксузне хране и капљице изазвало је лавину бијеса у његовој партији. Парадоксално је што бијес није усмјерен према министровом понашању већ према тужилаштву које је одлучило да државни буџет заштити од министровог апетита. Можда би се потпредсједнику Владе Црне Горе и министру задуженом за пољопривреду и рурални развој могло прогледати кроз прсте да је на ручак о државном трошку одвео неког угледног домаћина, земљорадника, повртара, воћара, виноградара, сточара, мљекара… Међутим када видите да је поменуто лице узимало кеш са благајне министарства како би државни новац трошило на гошћење сопствене фамилије не преостаје вам ништа изузев дубоког презира према таквом чину и партији која такав чин оправдава.
Само сазнање да су људи из безводних катунских забити, из јада, муке и сиротиње захваљујући партијској позицији стекли навике излазака у хотеле са пет звјездица и престижне ресторане са гастрономским специјалитетима тјера вас да затражите објашњење од стране психолога.
Психологија таква понашања назива Хубрисовим синдромом. Хубрис (охолост, обијест, неумјереност..) означава промјене личности изазване моћима које им доноси висока позиција на власти. Дуготрајна владавина једне партије омогућила је њеним функционерима не само моћ и неконтролисане привилегије већ и имунитете пред законом.
СДТ је прекинуо ту праксу. За сада се дио јавности, адвокати и партијски другови бившег министра ишчуђавају његовом хапшењу не схватајући да се у овом случају не ради о тричавих 5000 еура већ о нечему много дубљем и друштвено штетнијем од новчаног износа. Тешко је рећи у коме се стадијуму развоја налази црногорско друштво и колико ће му бити потребно да прихвати закон, право, правду, одговорност као цивилизацијске тековине.
