Piše: Jelena L. Petković
Odvratna zloupotreba očaja i bola. Tako bi se najkraće mogla opisati i najnovija zloupotreba Srba sa Kosova, koji su prema izveštajima prorežimskih medija pešice došli do Beograda da bi dali podršku Aleksandru Vučiću. Grupa je došla da stane sa druge strane ograde, brane koja je stavljena pred bol jedne majke, žene koja ne traži ništa – osim pravde.
Grupa je, u tim istim medijima, koji dominantno okupiraju sve nacionalne frekvencije i štampu, a kroz armiju botova društvene mreže, predstavljena kao ultimativna volja svih Srba sa Kosova.
Zbog hiljadu i jednog razloga, upravo od Srba sa Kosova bi se očekivalo da stoje njoj uz rame. Ko će, kroz svoje patnje razumeti njene, ako ne oni.
Ipak, hodom koji se završio dočekom ispred Skupštine Srbije, prorežimski manipulisana vrhunska žrtva Srba sa Kosova, o kojima ti isti mediji izveštavaju samo iz ugla mučeništva, dobila je novu dimenziju. Brutalno je suprotstavljena žrtvi jedne majke.
“Zar su zaista baš morali?”, upitala je žena koja je stajala sa druge strane policije barikade ispred Skupštine Srbije, suprotno pesmama, govorima i slavlju kojima su “dočekani Srbi sa Kosova”.
“Sećaš li se kako je sve počelo? Da su Srbi na Kosovu tek simbolično izašli na izbore 2013, da su žandarmi iz Srbije izlupali glasačke kutije, dali legitimnost tim izborima. Potom su kriminalci počeli da “brinu” o tome ko i koliko će biti plaćen, ko će da radi, da dobija tendere. Ubili su Olivera Ivanovića, prethodno njegovog kuma Dimitrija Janićijevića”, pita Milivoje Mihajlović, dugogodišnji novinar BBC-ja i bivši direktor Radio Beograda i zaključuje:
“Dakle, to je strah koji ih razvaljuje. Mada ih ne razumem. Sada bi trebalo da se oslobode straha. Ali, našli su tu grupu plaćenika, među kojima su oni koji su dobili pare, jadnici koji su dobili obećanja i uplašeni kojima je rečeno – morate, jer će vam popalili automobili. I oni su simbol svega lošeg. Pre svega, oni su amnestija izdaje.”
Zloupotreba Srba sa Kosova u kriznim momentima vlasti u Beogradu nije nikakva novost. Recimo, kada je Slobodan Milošević izgubio na izborima 24. septembra 2000. godine, prva vest u Dnevniku RTS-a je bila da je SPS dobio najviše glasova u selu Svinjare, pored Mitrovice.
Danas, dok vlast govori o njima, a prorežimski mediji izveštavaju, uklapajući ih i u svesne i u implicitne stereotipe ih zapravo – diskriminišu.
“I danas je dovođenje Srba sa KiM projekat. Prorežimski mediji prave fotorobot Srbina sa Kosova – ili Sima Spasić ili Milan Radoičić, svesno narušavajući karakter tih ljudi: da su neobrazovani, glupi, nepismeni, sve sa ciljem da se zgade Srbima u Srbiji i da na kraju kažu “ako im i treba, kada su takvi”. Svako malo idu naslovi – “Sprema se Oluja” i “Neću da dozvolim Oluju”, da bi jedan čovek mogao da kaže – “Sprečio sam Oluju”. Srbi sa Kosova ćute, Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici ćuti. Grupa klinaca se pobuni, ali oni očigledno nisu opasnost.”, dodaje Mihajlović zaokružujući:
“Vučić ima projekat da kontroliše stepene mržnje i tako vlada. Strahom i mržnjom. I tako prorežimski mediji i rade.”
Isto tako zloupotrebljava i nas, Srbe iz Hrvatske, kaže Milka Ljubičić, dugogodišnja urednica i novinarka:
“Kada im zatrebamo, izvuku nas i šešira i tobož se brinu o našim problemima. Istovremeno, našu decu koja idu na proteste i traže raspisivanje izbora nazivaju Ustašama”.
“Svaki narativ se nažalost smišlja unapred kako bi zamaglio istinu koja ne odgovora centrima moći”, podvlači Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca.
“Nekome zapravo u ovom trenutku odgovara da se u medijima čuje kako Srbi sa Kosova podnose žrtvu radi nekoga, iako je to generalizovanje koje proizvode majstori spina. Tako danas imamo privid da su Srbi, umesto simpatizeri Srpske Liste i SNS-a oni koji pešače i podržavaju vlast. U ovakvom kontekstu su Srbi zloupotrebljeni, jer daleko od toga da svi podržavaju vlast”, kaže Dimitrijević i zaključuje:
“Sa druge strane imamo bol jedne majke i taj bol se na razne načine marginalizuje, a taj bol ima samo jednu poruku, da se ostvari pravda.”
Bez obzira kako su prorežimski mediji portretisali i farbali dolazak Srba sa Kosova ispred Skupštine Srbije, realnost je da je grupa bila mala. Biće da većina dobro razume koliko je gnusna trgovina očajem i bolom
Izvor: Radio Goraždevac/ KoSSev
