Пише: Редакција
Високи ниво руске црквене делегације на обиљежавању стогодишњице бијело-емигрантске Цркве Свете Тројице на Ташмајдану, са додатним посјетама Новом Саду и Бањалуци, као и пријемом код предсједника Вучића; уз то и видео-конференцијским разговором патријараха Кирила и Порфирија (о чему је обавјестила само руска с́трана); усијали су гласове у београдским црквеним круговима, различитих ставова према екуменизму, да се спрема сусрет папе Франциска и патријарха Кирила у Београду.
Да подсјетимо, они су се први пут састали на „неутралном терену“ у Хавани 2016. Од почетка рата у Украјини папа је у више махова изражавао жељу да посјети Москву (паралелно и Кијев). Са друге стране, високе руске црквене делегације одлазиле су у Ватикан, а било је и формалних и неформалних споразума, највише око ослобађања ратних заробљеника, или, са украјинске стране ухапшеника присталица УПЦ.
Сам Београд као могуће мјесто сусрета, помињан је и прије украјинске кризе, а унапређењем београдског надбискупа Ладислава Ласла Немета у ранг кардинала, као да је са католичке стране дат позитиван сигнал у том смјеру.
Што се саме посјете папе Србији, више пута је наглашавано да би он желео да походи и Србију и Косово.
Сагласност Сабора СПЦ на ту посјету до сада је изостајала.
Сада, ако би била технички домаћин сусрету папе и руског патријарха, СПЦ би била, на неки начин, мање „позивар“ папе и питање је да ли би то питање требало стављати пред Сабор.
Главни учесници, Ватикан и Руска црква, више су заинтересовани за разговоре о будућности Украјине и међусобних односа, него за неке духовне манифестације у Србији.
Из дипломатског угла такав сценарио може да изгледа као win win ситуација.
Власт у Србији несумњиво би вољела да се прикаже као добар домаћин и потврди своју пропаганду о међународно уваженој Србији и њеном лидеру.
Све то може да буде, и, по свему судећи, јесте у игри. Но, црквена дипломатија се у дијелу непредвидљивости и неизвјесности својих успјеха, не разликује много од свјетовне дипломатије. Очекивани нови приступ руско-украјинском рату предсједника Трампа, за који нико још не зна у чему се све састоји, одредиће и судбину контаката Ватикана и Руске цркве, па тиме и евентуалног београдског самита.
