Пише: Оливер Јанковић
Признајем, није лако гледати. Навикао нас је Новак на нешто дужу адаптацију за шљаку, па самим тим и на брза испадања у Монте Карлу и не баш импресиван скор у Мадриду. Али два испадања у првом колу за редом? Ух… Нека нова реалност. Збиља. Нарочито изгубљен поен у одлучујућем, седмом гему другог сета, када српском асу нијесу била довољна ни 3-4 чиста зицера на мрежи….
А ја ово пишем само да вас све подсјетим да је наравно могуће и природно да Ђоковић своји људскост и смртност пројави баш тако што ове године, и оне наредне, и више никад, не освоји нити један трофеј. Не дај Боже нека повреда, или назеб, у одлучујућим тренуцима преосталих шанси, И то би било то.
Па ипак, сезона 2025 је за Новака Ђоковића дугопругашка, са свим урачунатим постањима, и протрчавањима млађих и јачих поред њега. Претпостављам да он то не губи из вида, и да порази на шљаци у Европи, иако боле неће довести до промјене шампионског хоризонта. Једноставно, ово је само мало дуже адаптирање, нешто атипичније залијетање за други Грен слем сезоне.
А на првом је Новак стигао до полуфинала. Онда је на мастерсу у Мајамију играо финале. То је дакле доба живота и тачка каријере у којој Ђоковић још зна да побјеђује и умије са лоптом.
На шљаци још касни. Ролан Гарос је далеко, али вјечни град је пред нама. Ту Ђоковић има много позитивнији скор и познато касније паљење на шљаци. Српски шампион није Бог, али јесте слуга Господњи, који ће урадити све, да уз његову помоћ, демонстрира свијету како се границе љубави помјерају. Ка бескрају….
Мислим да је Рим прави град да се такво нешто барем наговјести
