Пише: Жарко Марковић
Кључне теме у Републици Српској на крају 2024. године биле су: једна сједница Народне скупштине, здравствено стање једног предсједника и хапшење једног министра. За државу попут БиХ такве ствари углавном могу да се сврстају у категорију редовних, међутим, овај пут све је добило додатну дозу драматизације јер су сви набројани догађаји заинтересовали и регионалне медије.
Водећи сарајевски медији извјестили су, уочи заказивања посебне сједнице републичког парламента, да ће Република Српска отприлике декретом прогласити отцјепљење због чега су већ били припремљени позиви помоћи страним амбасадама и ОХР-у. Када се на самој сједници није чуло ни О од отцјепљења пожурили су да закључе да је Бањалука повукла ручну. Народни посланици нису се бавили ни отцјепљењем, нити било каквим сличним темама, него су до раних јутарњих часова анализирали, како је наведено, рушење правног система БиХ и Дејтонског споразума, те су на крају усвојили сет закључака који могу, а и не морају да буду обавеза за оне на које се односе. Уље на ватру долило је Тужилаштво БиХ које је од скупштинских служби тражило записник са сједнице колегијума парламента на којем је заказана „спорна“ сједница сумњајући да су у припреми акти који би могли да наруше уставни поредак БиХ.
„Достављено им је што су тражили. У свему томе нема ништа спектакуларно. Сва та документација налазила се на сајту Народне скупштине“, рекао је предсједник парламента Ненад Стевандић додавши да у Сарајеву очигледно „влада параноја и страх од Републике Српске“.
Након што су усвојени закључци у којима, између осталог, стоји да су правни систем БиХ срушили високи представници намећући одлуке и законе, а да завршне ударце изводи нелегални Кристијан Шмит, услиједиле су реакције западних амбасада које су оцијениле да су такви наводи недопустиви. Такође, парламент је затражио од предсједника Републике Српске Милорада Додика да не иде на суђења у поступку против њега све док му се не поправи здравствено стање.
И ту долазимо до другог важног сегмента цијеле приче.
Милорад Додик оперисан је 9. децембра прошле године у Београду. Према званичним информацијама, он је већ неко вријеме осјећао болове у желуцу и једњаку, због чега је морао да буде подвргнут оперативном захвату. Како се Додику већ годину дана суди у Сарајеву због непоштовања одлука Кристијана Шмита, главно питање без одговора било је да ли ће предсједник Републике Српске моћи да присуствује рочиштима током постоперативног периода. Подсјећања ради, рочишта у овом суђењу посљедњих мјесеци организована су једном седмично што је Додиков правни тим наводило на закључак да се „некоме очигледно жури“ да овај процес што прије заврши. Додикова операција, међутим, нарушила је те планове (ако постоје) и Суд БиХ је био принуђен да одустане од експресног организовања нових рочишта. А није да нису покушали да промијене ситуацију. У те сврхе ангажован је сарајевски вјештак медицинске струке др Харис Вранић који је, испоставило се, накарадно „извјештачио“ Додикову медицинску документацију оцијенивши да је предсједник Републике Српске итекако у могућности да присуствује суђењима. „Он не би смио да једе килограме меса или пије литре ракије, али суђењу може да присуствује“, поручио је вјештак Вранић након чега је експресно заказано ново рочиште за 25. децембар.
Дан раније догодила се већ описана сједница Народне скупштине на којој је затражено од Додика да не иде у Сарајево. Он је у интервјуу Политици изјавио да му је препоручено да три мјесеца мирује. У суд је упућена додатна документација и рочиште на крају није ни одржано. И не само то. Извршено је ново вјештачење, што је урадио тим љекара из Сарајева који су Додику отишли кући и прегледали га. Утврдили су да не постоје услови да путује до Сарајева, чиме су жестоко побили налаз свог колеге Вранића. Због свега ће поступајући судија морати на паузу.
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
Паузе неће бити за оне који ће водити процес против министра безбједности БиХ Ненада Нешића, иако се и он пожалио на здравствене проблеме већ на рочишту за одређивање притвора. Има висок притисак, јавили су медији, не дајући више детаља. Нешић је ухапшен на други дан католичког Божића, што баш никоме није било битно осим појединим београдским новинарима. Управо београдски медији довели су у везу хапшење Нешића и суђење Додику, иако ова два случаја немају баш никаквих додирних тачака. Додику суде због непоштовања закона који је наметнуо странац, а Нешићу за криминал и корупцију наводно почињену док је био на позицији директора Путева Републике Српске, са које је узео најмање милион марака мита. И док су београдски медији тврдили да је у хапшење Нешића напад на Републику Српску, у Републици Српској то није означено никако другачије до нападом на самог Нешића.
Уочи сваког рочишта на суђењу Додику пред Суд БиХ долазило је на стотине људи да му пруже подршку. Сабрати толики народ да подржи Нешића биће већ озбиљан проблем.
У таквом односу снага завршена је још једна бурна година у БиХ, а ако је 2024. била бурна, шта рећи за ову која је управо наступила. Биће то година само за оне са јаким желуцем у којој ће бити обиљежена 30. годишњица злочина у Сребреници, три деценије од погрома Срба у „Олуји“ и као финале, 30 година од потписивања Дејтонског споразума. Сасвим је јасно да ће бура из 2024. у 2025. постати ураган.
Извор: П-Портал
