Није први пут да имамо изборе у новембру. У оној „корона години“ десили су се управо средином тог мјесеца, мање због вируса, више због проблема са новцем.
Разлика у односу на изборе заказане за 23. новембар је што је 2020. године на програму било редовно изјашњавање грађана на локалном нивоу, док ове године имамо пријевремене и то предсједничке изборе иако је досадашњи предсједник жив, здрав, прилично виталан, а није ни поднио оставку, нити је опозван.
Но, шта је, ту је. Пресуду Милораду Додику очигледно су сви прихватили колико год био апсурдан процес који је вођен против њега. О бруци правосуђа у Сарајеву на крају ће морати да одлучује Стразбур, а док се то не догоди, у БиХ ће бити организовани још најмање једни редовни избори, а можда и још понеки.
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
Како су ови пријевремени за које кампања почиње данас (субота) непотребни и изнуђени, то се огледа и у атмосфери у друштву и на политичкој сцени. Као да кампања не почиње. С тим да су странке ипак нешто мање незаинтересоване од народа. Нека врста дефетизма у јавности која је пратила процес против Додика задржана је и до данашњег дана па су потпуно очекиване прогнозе да на пријевремене предсједничке изборе неће изаћи ни близу оног броја гласача који излазе на редовне. Разлога је, уз већ поменути дефетизам, неколико. Прије свега, мобилизација партијских армија сигурно неће бити на нивоу као када се дешавају редовни избори јер због чега би неке мање странке трошиле ресурсе и мотивисале своје људе да изађу кад оне саме немају кандидата, нити листу. Декларативна подршка унутар владајуће и опозиционе гарнитуре у таквим случајевима веома често остане само декларативна. Све то би, на крају, уз онај лош демографски предзнак, требало у значајној мјери да утиче на излазност. Али, како овдашњим законима није уређен минимум излазности, јасно је да ће резултати тих избора бити валидни.
Ако их буде.
Засад, 15 дана прије изласка на биралишта све слути да ће их бити. Иако постоји тај проблем са ЦИК-овим тендером и жалбом о којој ће бити донесена одлука док кампања увелико буде трајала. Милорад Додик недавно рече да, ако избора не буде, разлог свакако неће бити, тада непозната, одлука Уставног суда БиХ по апелацији његовог правног тима. На шта је мислио, није појаснио. А могуће да све то сада више није битно.
Битно је, чиме се враћамо на почетак цијеле приче, да је Уставни суд БиХ потврдио да неки тип са стране може да буде законодавац у наводно сувереној земљи. Неки Нијемац, Аустријанац, Словак или Марсовац може да преузме улогу парламента и његове одлуке и закони мораће бити испоштовани. Избори, пријевремени и редовни, ће бити и проћи. Та будалаштина коју нам је сервирао Уставни суд остаће вјечан доказ бесмислености ове земље.
Извор: Глас Српске
