Пише: Зорица Воргучић
Косово и Аљбин Курти су на тесту након парламентарних избора одржаних у недељу. Победа покрета Самоопредељење је била извесна, али жеље Куртија да освоји већину ипак се нису оствариле. Са више од 40% гласова изашлих бирача, Курти неће бити у стању да сам формира владу. Опозицију тренутно не жели, а по свему судећи, не желе ни они њега. Српска листа је такође очекивано освојила највише гласова косовских Срба. Хоће ли искористити прилику да са десет резервисаних места, колико припада Србима у парламенту, промени нешто по питању положаја свога народа још се не зна, као ни то хоће ли добити министарско место у будућој влади, предвиђено за невећинске заједнице.
Према резултатима ЦИК Косова, највише гласова освојило је Самоопредељење (40%), друга је Демократска партија Косова некадашњег председника Хашима Тачија, следе Демократски савез Косова и Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја.
Из ове три странке већ поручују да са Куртијем неће формирати коалицију. То и не чуди с обзиром на то да их је он на скупу у Приштини након објављивања прелиминарних резултата увредио, називајући их погрдно ‒ хајванима и стоком: „Опозиција не жели најбоље ни за државу ни за народ. Видели сте какве су лажи изнели у својим обећањима. Рекли су да ће буџет државе бити већи од бруто домаћег производа. Каква стока! Обећавали су коефицијент већи од њиховог програма. Какве животиње! Али време за марву је прошло“, рекао је Курти.
Истом мером узвратио му је Рамуш Харадинај, некадашњи косовски премијер: „Имамо посла са особом која је уистину будала. Огрешићемо се говорећи му да је хајван, он је нешто горе“, рекао је Харадинај. Он је истакао да ће његова партија са задовољством сарађивали са политичким субјектима опозиције како би формирали већину: „Спремни смо за то. Без икаквих услова“, рекао је Харадинај.
И уистину, Косово је назадовало последњих година са Куртијем на челу владе. У јуну 2023. године уведене су казнене мере од стране ЕУ због ескалације сукоба на северу. Услови које је ЕУ поставила пред Приштину нису до краја испуњени. Напротив, косовска власт је само додавала одлуке и погоршавала положај Срба затварањем српских институција, не само на северу, него и у већински српским срединама јужно од Ибра. Због казнених мера које је Брисел увео Косову, бројни финансијски пројекти су стопирани, укључујући и оне из Инструмената за претприступну употребу (ИПА) и Инвестиционог оквира за Западни Балкан.
Очекивано
Последњих дана смо сведоци и бројних критика од стране нове америчке администрације на рачун Куртија. Ричард Гренел, изасланик САД за специјалне мисије, нагласио је лоше односе. Према оцени многих овдашњих аналитичара, управо је Гренел утицао на пад прве Куртијеве владе пре неколико година, а верује се да нарушени односи са Америком могу утицати и на формирање нове.
„Последњих дана кампање дошло је до неких нових околности које нису ишле наруку Самоопредељењу, а то је пре свега изјашњавање из међународне заједнице, и САД у првом реду. То је очекивано имало ефекта на један број бирача на Косову који стратешки размишљају – да једноставно није у интересу Косова да се конфронтира са Америком и гура прст Трампу у око. Тако су опозиционе странке ДПК и ДСК имале неки подстицај у последњим данима кампање. Свакако, Самоопредељење је победник избора, само што неће моћи да формира владу онако самоуверено како је то урадило пре четири године“, каже за НИН политиколог Огњен Гогић.
За Петра Ђорђевића из НВО „Млада активна Грачаница“, победа Куртија била је очекивана.
„Било је јасно да ће они победити, добили су 40% подршке, али то је значајно мање него на изборима 2021. године када су имали апсолутну већину. Можда је на овакав исход утицала и та недавна препирка са Гренелом, који је рекао да је комуникација америчке администрације лоша са Куртијем, тако да је то утицало на бираче који су отворенији ка Западу, али већина је ипак дала подршку Самоопредељењу сматрајући да је непотребно страно мешање у изборни процес“, каже Ђорђевић за НИН.
Он верује да су се опозиционе косовске странке добро позиционирале.
„Ова ситуација отвара могућност за формирање нове владе, уколико Аљбин Курти не успе да искомуницира са мањинама и поново састави владу“, додаје Петар Ђорђевић.
Живот под полицијским протекторатом: Како заиста изгледа свакодневица Срба у гету
Српска листа
На изборима је, међу 28 политичких субјеката, било је и шест српских. Очекивано, Српска листа је добила највећи број гласова. Према њиховој процени 40.000, док ЦИК располаже са подацима о нешто више од 36.000. Представници највеће партије Срба и једине блиске актуелној власти у Београду, прогласили су победу. У штабу у Косовској Митровици славље ‒ „Победа, победа!”, узвикивали су кандидати за посланике. Вијорила се српска застава, пуштале патриотске песме. Златан Елек, председник партије, захвалио се бирачима, како онима на Косову, тако и онима који су дошли из Србије да гласају. Он се посебно захвалио председнику Србије Александру Вучићу на подршци током кампање. Занимљиво је да је Вучић искористио и ову прилику да први изађе са подацима у јавност, пре самог ЦИК-а и Српске листе.
Држава Србија, односно власт на челу са Вучићем и Петром Петковићем, током читаве кампање је подржавала само Српску листу, позивала народ на гласање, користила механизме да их придобије.
„Ми имамо само једну државу, једног председника, другу државу не желимо. Српски народ је показао Куртију и међународној заједници коме највише верује“, рекао је Елек.
Током кампање, социјално угроженим Србима и незапосленима додељивана је новчана помоћ од 20.000 динара из буџета Србије. Активисти Српске листе су пажљиво бирали коме ће доделити новац, а заузврат добити гласове. Здравствене установе на Косову, које функционишу при систему Министарства здравља Србије, у јеку кампање су расписивале конкурсе за радна места са уговором на месец дана, а све за подршку Српској листи.
И стратегија је упалила.
„Српска листа је апсолутни победник ових избора и у њеним рукама и рукама српског народа су свих десет мандата парламента. Ово је била најбруталнија и најпрљавија кампања и терор које је спроводио Аљбин Курти“, нагласио је Златан Елек.
Ово ће бити прилика да се Срби врате у парламент који су више пута напуштали током ранијих година. Последњи пут у новембру 2022. године, због кризе око пререгистрације возила са КМ на РКС таблице. Истини за вољу, након ове оставке, десет мандата у Скупштини преузела је друга група посланика (девет из Српске листе и један независни), али су седнице парламента бојкотовали, осим једном у шест месеци када би долазили да продуже мандат.
Лазаревићима из Варага експлозија уништила имање: „Нико од српских званичника да пита како смо“
Упркос томе, политиколог Гогић сматра да је било очекивано да ће Срби највише поверења дати Српској листи.
„Било је очекивано да ће Срби гласати за опцију коју подржава Београд, због тих принадлежности које имају, од плата, пензија и социјалне помоћи које добијају из Србије, као и због услуга које Србија пружа кроз образовни и здравствени систем, а све је то некако персонификовала Српска листа. Она је заправо говорила у име Београда у овој кампањи и онда није било очекивано да ће људи гласати против Београда, када заправо уз његову подршку овде и опстају. Међутим, појавио се плурализам међу Србима на Косову, али је очигледно била грешка међу тим српским партијама што су ишле разједињене, јер оне су против себе имале државу Србију и странку коју је подржавала Приштина“, каже он.
Да су се борили против два система, српског и косовског, потврђују и представници Српског народног покрета Бранимира Стојановића и Српске демократије Александра Арсенијевића. Партија косовских Срба, коју предводи Александар Јаблановић, честитала је Српској листи на освојеним гласовима.
Шта ће Срби са мандатима
Бар једном посланичком месту нада се Ненад Рашић, носилац листе „За слободу, правду и опстанак“. Рашић је до сада вршио функцију јединог министра у косовској влади, био је на челу Министарства за заједнице и повратак. И Рашића су током кампање пратиле оптужбе да бирачима дели новац, пројекте и белу технику. Полиција је спровела истрагу, а Рашић негирао.
„За Србе није пресудно како ће се расподелити мандати међу српским партијама, зато што се показало претходних година да нема тих гаранција које Срби имају, а које неко у Приштини, ако то жели, неће довести у питање. И ако, рецимо, наспрам себе Срби имају тако агресивног екстремисту као што је Курти, нема тих посланика који могу томе да стану на пут. Дакле, ту мора да постоји веће ангажовање међународне заједнице и кад то кажем, мислим да Србе више занима исход резултата код албанских партија, то је много значајније. Занима их да ли ће Самоопредељење остати у моћи, као што је то до сада било, или ће оно морати да прави са неким коалицију, да ли постоји могућност за смену власти“, каже Огњен Гогић.
Петар Ђорђевић је мишљења да партија „За слободу, правду и опстанак“ има још могућности да освоји бар један мандат у Скупштини Косова.
„Промена ће највише зависити од тога ко ће од албанских партија да формира ову владу. Верујем да Српска листа може опет да замрзне те мандате и да не буде активна у раду нове владе. У оваквој ситуацији, када постоји подељеност у албанском бирачком телу, верујем да Српска листа није та која ће да одлучи ко ће формирати владу“, каже Ђорђевић.
Зашто су Срби гласали за Српску листу?
„Повлачење црте пред најтврђе Куртијеве потезе“: Имају ли домет мере Србије за Косово
Његов колега из северног дела Митровице, Зоран Савић, каже да нема превеликих очекивања од будућег деловања Српске листе у институцијама Косова, посебно имајући у виду њихову досадашњу праксу.
„У претходном периоду, њихово присуство се сводило на формално појављивање на сваких шест месеци како не би изгубили мандате, док су у међувремену потпуно изостајали из кључних политичких процеса. Та политичка пасивност се дешавала у тренутку када су српска заједница и њене институције на Косову биле изложене огромним притисцима – од забране динара, преко гашења банака и привремених органа Србије, до других одлука које су значајно погоршале положај српске заједнице. Уколико Српска листа настави са истом политиком симболичког присуства без суштинског деловања, то би било погубно по српску заједницу“, каже представник НВО „Актив“, из Косовске Митровице.
Додаје да, ипак, подршка Српској листи од стране бирача на Косову не значи нужно подршку њеној политици.
„То је, пре свега, потреба Срба на Косову да задрже везу са Србијом. Током кампање, акценат је константно био на финансијској помоћи и улагањима из Београда, што је код бирача створило утисак да је Српска листа једини гарант опстанка те подршке. У таквој атмосфери, гласање за њих било је више рефлекс, него свесна одлука заснована на анализи њихових резултата. Уколико ипак анализирамо њихов рад у претходних 13 година, српска заједница је спала на две институције – здравство и школство, док су скоро све остале угашене“, подсећа Савић за НИН.
На исте ствари указују и поједини грађани.
„С обзиром на досадашње бојкотовање рада Скупштине Косова, наравно уз повремено присуство седницама само да би задржали мандате и плате, не очекујем да ће се у овом мандату нешто променити. Мада, за сада је неизвесно да ли ће наставити са досадашњом политиком бојкота и несарадње са владом или ће променити приступ. Овај бојкот институција је, како су они наводили у пар наврата, део шире стратегије којом Српска листа покушава да изврши притисак на власти у Приштини и међународне посреднике како би се побољшао положај Срба на Косову. Али за сада смо видели да то у пракси није имало користи, тако да је могуће да ће променити стратегију“, каже за НИН Тамара Марковић из Грачанице.
Милош Суботић, правник из Косовске Митровице, песимиста је по питању било каквих промена, нарочито на северу Косова.
„Генерално, оно што се са нама дешава овде највише зависи од међународне заједнице и од њеног притиска према новој влади у Приштини. Више нас занима да ли ће на нову владу бити притиска да испуне оно што су обећали, како би живот Срба и северно и јужно од Ибра био подношљивији. Сада живимо у некој врсти апартхејда“.
Извор: НИН
