Пише: Лидија Глишић
Откад се „Кола Газа“ појавила на тржишту као симбол бојкота брендова који подржавају Израел у рату против Палестинаца, питање из наслова постало је упит политичког, а не потрошачког избора.
“Кола Газа” се тако сврстала међу робне марке које подижу свијест о посљедицама рата у појасу Газе, подржавајући бојкот “Кока-Коле” и других америчких компанија због пословања у тој земљи и подршке САД Израелу.
Човјек који је пласирао ово ново пиће, власник је ресторана у дијелу Лондона гдје се окупљају Палестинци. По његовим ријечима, пиће има укус сличан кока-коли, али је рецептура потпуно другачија. Такође поручује да је сав профит од продаје пића намијењен обнови породилишта у Гази.
Порука и мисија овог напитка очигледни су на први поглед: лименка у бојама палестинске заставе исписана је арапским писмом, при врху заокружена узорком чувене палестинске мараме-кефије.
Осим америчких компанија, и други међународни брендови који послују у Израелу или тамо улажу своја средства осјетили су значајан пад продаје у државама у којима се њихови производи бојкотују због рата у Гази.
На другом крају свијета, у прашумама Јужне Америке, један народ се бори да докаже да кока, биљка која је дио њихове традиције, није исто што кокаин. Тако су направили и сопствено пиће користећи листове ове зимзелене грмолике биљке коју је западњачка цивилизација злоупотребила и претворила у опојну дрогу.
Колумбијска “Кока Наса” суочила се тако и са захтиевима компаније “Кока-Кола” да не користи назив “кока” у свом имену.
У овом случају, политички много мање сензибилном од рата у Гази, мултинационална “Кока-Кола” са 79.100 запослених одлучила је да реагује на пријетњу “нелојалне конкуренције” ове колумбијске фирме која укупно запошљава 15 људи.
“У рату и љубави је све дозвољено”, каже изрека, а у овом рату који букти на Блиском истоку, лименка пића чији укус више није ни битан, показује један нови маркетиншки тренд. За разлику од битке коју је “Кока-Кола” водила са “Пепси-Колом” 70-тих и 80-тих година прошлог вијека (сјетимо се само чувеног Пепси изазова, тестирања оба напитка наслијепо која је за тренутак уздрмала је мултинационалног гиганта), “Кола Газа” шаље једну потпуно нову поруку и има мисију која надилази борбу брендова. Она постаје симбол става, политичког, а не потрошачког избора, антипод симболу америчког капитализма оличеног у мјехурићима кока-коле.
У међувремену, свијет који се радикално мијења рађа се из промјена које су биле невидљиве у тренутку када су се дешавале. Тако је и са моделом маркетинга који користи данашњи корпоративни капитализам. “Кока-Кола”, као и многи други корпоративни брендови, били су познати по свом масивном медијском маркетингу и свеприсутности кроз рекламе, спотове, спонзорисане догађаје, појаве у блокбастерима… Засићени потрошач 21. вијека све мање реагује на ту врсту визуелног пресинга.
Тако данас маркетиншки стручњаци знају да се битка за бренд добија понудом аутентичног садржаја и личним повезивањем са потрошачем. Помажући породилиштима у Гази продајом свог напитка, “Кола Газа” има управо такав аутентичан наратив, истовремено стварајући личну конекцију са потрошачем који изражава свој политички став куповином овог пића и осјећа да помаже конкретном управо рођеном детету у Гази.
Једини начин да се овакав циљ оствари јесте дјелованје кроз систем медијски и маркетиншки утртих стаза “Кока-Коле”. Ово је можда могао бити основ за тужбу коју би мултинационална “Кола” могла да покрене против “Кола Газе”, као што је учинила против јужноамеричких произвођача. Међутим, руководство је мудро закључило да таква врста интервенције сада никако не би била пожељна за корпоративни имиџ компаније.
Да све ово није само питање борбе брендова већ и питање геополитике, али и дневне политике, показали су недавни избори за предсједника САД. Доналд Трамп је убједљиво поразио Камалу Харис и због чињенице да многи млади гласачи који нису подржавали Трампа, као и поклоници “воук” идеологије на које је кандидаткиња америчких демократа рачунала, нису изашли на изборе бојкотујући Камалу Харис, јер није јасно осудила дјелованје израелске војске у појасу Газе.
Дакле, када све у друштву претворите у тржиште и маркетинг, онда и политички избори постану мета таквог дјелованја, а политички ставови пресудни у борби брендова. Зато одговор на питање “Коју Колу пијеш?”, постаје врло конкретно политичко опредјелјенје.
Извор: РТЦГ
