Isključivanje Rusije iz SB UN ne bi samo bio posmrtni marš međunarodnom javnom pravu, nego bi sasvim ugrozilo načeti svetski mir i dovelo svet u stanje pre Drugog svetskog rata. Samo sada uz nuklearno oružje, kaže profesor prava Slobodan Orlović. Izbacivanje Rusije iz SB UN: Posmrtni marš međunarodnom javnom pravu u predvečerje svetskog rata Planovi zapadnih sila o isključivanju Rusije iz Saveta bezbednosti UN, koje je javnosti predočio predsednik Srbije prilikom posete Njujorku, otvorilo je niz pitanja – od toga da li se sprema sahrana međunarodnog pravnog poretka do toga kakav bi svet u novim okolnostima mogli zateći.
„Ovaj čin međunarodnopravne agresije povukao bi pravo na otpor i odbranu svim raspoloživim oružjem. Do čega bi to sve moglo da dovede može se zamisliti samo u najmračnijim snovima. Civilizacija, ako bi i opstala, nikad više ne bi bila ista, niti na ovom stepenu razvoja.”
Ne postoji pravni osnov? Izmisliće ga O tome da li postoji pravni osnov za donošenje ovakve odluke Orlović kaže da bi on mogao da se izmisli, što ne treba isključiti. Rusija, podseća, nije navedena u Povelji UN kao stalni član SB UN, već Sovjetski Savez (na osnivačkoj skupštini UN bili su čak i Ukrajina i Belorusija). „To bi moglo biti polazište tvrdnji da Rusija nije ni pravni sledbenik SSSR-a pa stoga ne može ni da ima mesto stalnog člana SB UN. Ovo bi, naravno, bilo nategnuto i ‘sofističko‘ tumačenje međunarodnog prava, ali ne bi bilo prvi put, ni poslednji. Setimo se da je DF Jugoslavija bila osnivač UN, a SR Jugoslavija je ipak morala tražiti ponovni prijem u UN”.
Spuštanje UN na nivo Davosa
Polazište da Rusija nije sledbenik SSSR-a i eventualno izbacivanje Rusije iz SB UN moralo bi da prođe određenu proceduru – glasanje u Generalnoj skupštini UN (dvotrećinsko) i u Savetu bezbednosti. „U tom slučaju, UN bi postale organizacija konferencijskog tipa, poput savetovanja u Davosu, na primer, koja bi brzo izgubila ugled i postala preskupa besmislica. Ipak, iz ove perspektive sve to još izgleda nemoguće i daleko zdravom razumu, pogotovo što Kina ima pravo veta u SB UN.” Nasilje nad ostacima međunarodnog prava Političke ideje o „reformi“ SB UN sa ciljem neutralisanja Rusije pa i Kine, po mišljenju Orlovića, mogu se realizovati proširenjem SB UN, ukidanjem statusa stalnih članica ili ukidanjem prava veta.
„To bi se već dalo obrazložiti uobičajenom zapadnom frazeologijom – reforma, unapređenje, modernizacija, efikasnost… ispod kojih bi se zapravo krilo nasilje nad ovim ostacima međunarodnog prava, nad stečenim pravima i, konačno, nad svetskim mirom i budućnošću čovečanstva.” Proširenje broja članica SB UN – okvir za pravedniji svet
Inststiranje Turske na „inkluzivnijim” UN i proširenju SB novim članicama nema negativan kontekst kao u slučaju ukidanja prava veta ili ciljanog izbacivanja Rusije pravnim nasiljem. Ako bi broj stalnih članica SB UN porastao sa sadašnjih pet na recimo 10, za šta ima prilično suvislih argumenata, možda bi, smatra Orlović, UN bile demokratskije. „Zapad bi verovatno sasvim odustao od ideologije globalizacije nametanjem zapadne kulture i agresijom kapitala. SB UN bi proširenjem stalnog članstva prirodno bio otvoreniji za uvažavanje interesa svih. Možda idealizujem, ali svet bi tada bio kudikamo pravedniji, a najbrojnije male države, poput Srbije, sigurnije i suverenije”, zaključuje naš sagovornik.
Izvor: Iskra
