Искључивање Русије из СБ УН не би само био посмртни марш међународном јавном праву, него би сасвим угрозило начети светски мир и довело свет у стање пре Другог светског рата. Само сада уз нуклеарно оружје, каже професор права Слободан Орловић. Избацивање Русије из СБ УН: Посмртни марш међународном јавном праву у предвечерје светског рата Планови западних сила о искључивању Русије из Савета безбедности УН, које је јавности предочио председник Србије приликом посете Њујорку, отворило је низ питања – од тога да ли се спрема сахрана међународног правног поретка до тога какав би свет у новим околностима могли затећи.
„Овај чин међународноправне агресије повукао би право на отпор и одбрану свим расположивим оружјем. До чега би то све могло да доведе може се замислити само у најмрачнијим сновима. Цивилизација, ако би и опстала, никад више не би била иста, нити на овом степену развоја.”
Не постоји правни основ? Измислиће га О томе да ли постоји правни основ за доношење овакве одлуке Орловић каже да би он могао да се измисли, што не треба искључити. Русија, подсећа, није наведена у Повељи УН као стални члан СБ УН, већ Совјетски Савез (на оснивачкој скупштини УН били су чак и Украјина и Белорусија). „То би могло бити полазиште тврдњи да Русија није ни правни следбеник СССР-а па стога не може ни да има место сталног члана СБ УН. Ово би, наравно, било натегнуто и ‘софистичко‘ тумачење међународног права, али не би било први пут, ни последњи. Сетимо се да је ДФ Југославија била оснивач УН, а СР Југославија је ипак морала тражити поновни пријем у УН”.
Спуштање УН на ниво Давоса
Полазиште да Русија није следбеник СССР-а и евентуално избацивање Русије из СБ УН морало би да прође одређену процедуру – гласање у Генералној скупштини УН (двотрећинско) и у Савету безбедности. „У том случају, УН би постале организација конференцијског типа, попут саветовања у Давосу, на пример, која би брзо изгубила углед и постала прескупа бесмислица. Ипак, из ове перспективе све то још изгледа немогуће и далеко здравом разуму, поготово што Кина има право вета у СБ УН.” Насиље над остацима међународног права Политичке идеје о „реформи“ СБ УН са циљем неутралисања Русије па и Кине, по мишљењу Орловића, могу се реализовати проширењем СБ УН, укидањем статуса сталних чланица или укидањем права вета.
„То би се већ дало образложити уобичајеном западном фразеологијом – реформа, унапређење, модернизација, ефикасност… испод којих би се заправо крило насиље над овим остацима међународног права, над стеченим правима и, коначно, над светским миром и будућношћу човечанства.” Проширење броја чланица СБ УН – оквир за праведнији свет
Инстстирање Турске на „инклузивнијим” УН и проширењу СБ новим чланицама нема негативан контекст као у случају укидања права вета или циљаног избацивања Русије правним насиљем. Ако би број сталних чланица СБ УН порастао са садашњих пет на рецимо 10, за шта има прилично сувислих аргумената, можда би, сматра Орловић, УН биле демократскије. „Запад би вероватно сасвим одустао од идеологије глобализације наметањем западне културе и агресијом капитала. СБ УН би проширењем сталног чланства природно био отворенији за уважавање интереса свих. Можда идеализујем, али свет би тада био кудикамо праведнији, а најбројније мале државе, попут Србије, сигурније и сувереније”, закључује наш саговорник.
Извор: Искра
