Cena novca na svetskom tržištu raste i to nezaustavljivo. Američke federalne rezerve (FED) upravo su podigle svoju baznu kamatu za 0,75 procentnih poena i to treći put zaredom. Tako su njihove glavne kamate sada u rasponu od tri do 3,25 odsto. Kamate podižu sve centralne banke kao odgovor na rastuću inflaciju. I Evropska centralna banka (ECB) povećala je referentnu kamatu za takođe 0,75 procenata, ali je ona i sa tim povećanjem znatno niža od američke i iznosi 1,25 odsto. Očekuje se da i u narednom periodu ECB nastavi sa zaoštravanjem monetarne politike tako da možemo da očekujemo povećanje kamatnih stopa na nove kredite u evro znaku. Stručnjaci kažu da povećanje kamata za čak tri četvrtine poena po zasedanju centralnih banaka predstavlja najagresivniju kampanju pooštravanja monetarne politike od ranih osamdesetih godina prošlog veka.
Razlika u kamatnim stopama SAD i Evrope nije dobra za ovaj deo sveta, pa i za nas, jer se u takvim situacijama, zbog većih prinosa, kapital seli preko Atlantskog okeana. Rast kamata značiće teže zaduživanje i manje sredstava za javne i privatne investicije što se sve odražava na privredni rast. Srbija je već osetila povećanje kamata na dug.
Na poslednjoj aukciji državnih dinarskih hartija od vrednosti kamata je dostigla čak 6,8 odsto, ali ni njome investitori nisu bili zadovoljni, jer uspešnost prodaje nije bila ni 50 procenata. Reč je reotvaranju desetogodišnje obveznice iz 2018. godine koja dospeva 2028. Što znači da joj je rok dospeća pet i po godina. Za godinu dana dinarski dug je bezmalo utrostručio cenu, jer su se, na primer, desetogodišnje obveznice u februaru 2021. prodavale s kamatom od 2,5 odsto, toliko i petnaestogodišnje. A zelena obveznica s početka 2021. od milijardu evra imala je kamatu od samo jedan odsto na rok vraćanja od sedam godina. U takvoj situaciji teško je obezbediti novac za minus u javim finansijama, ali i za vraćanje dugova. Predsednik države je u Njujorku najavio da će sa šeficom MMF-a Kristalinom Georgijevom razgovarati o novom aranžmanu. Kako je objasnio početkom sledeće godine dospeva četiri milijarde evra duga koji moraju da se refinansiraju.„Moramo da nađemo taj novac i naći ćemo”, rekao je on. Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da će intenzitet rasta kamata glavnih svetskih centralnih banaka biti nastavljen i u narednom periodu pre svega usled činjenice da inflacija u zapadnim privredama još nije dostigla vrhunac. FED prednjači u podizanju kamata s obzirom na to da je prvi ušao u ovaj proces, a takođe je američka privreda u mnogo boljem stanju nego, recimo, privrede Velike Britanije ili evrozone koje su suočene sa brojnim problemima, a posebno energetskom krizom.
„Ono što je ključno pitanje ovog zaoštravanja monetarne politike jeste da li će nagli rast kamata nakon decenijskog perioda jeftinog zaduživanja uvesti ove privrede u dublju recesiju. Gotovo da je izvesno da će se veći pad privredne aktivnosti u evrozoni desiti već do kraja godine, a ostaje da se vidi dubina pada koja bi posledično mogla da utiče i na našu privredu koja je najviše povezana sa ovim ekonomskim i političkim blokom”, navodi Gujaničić.
Dodaje da se posledice globalnog rasta kamata uveliko osećaju i na domaćem tržištu. Prinosi na obveznice su veoma brzo porasli dok su stanovništvu rate kredita znatno uvećane zbog naglog rasta vrednosti euribora. Takođe, i lokalna privreda se suočava sa skupljim kreditima bilo da su dinarski ili denominovani u evrima. Ono što sada čini olakšavajuću okolnost je stabilan kurs dinara s obzirom na činjenicu da je veliki deo domaćih zaduženja indeksiran u evrima. Svi ovi negativni efekti nisu pod kontrolom domaćih kreatora ekonomske politike, te bi oni trebalo da se usredsrede na disciplinovanije vođenje javnih finansija i efikasniju kontrolu rada javnih preduzeća. Ukoliko bi ove dve stavke bile na zavidnom nivou mogli bismo mnogo rasterećenije ući u naredni period koji svakako nosi dosta neizvesnosti u pogledu daljeg rasta domaće privrede.
Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beograd, smatra da je drastičnije uvećanje referentne stope očekivano, a da će posledice toga biti seoba kapitala. Mi sada ne pravimo nove dugove, jer zaduženje od poslednjih dana idu na refinansiranje starih dugova.
„Inflacija ne posustaje i upravo je dokaz rast proizvođačkih cena, jer se potrošačke, odnosno inflacija na njima gradi. Proizvođačke cene u Nemačkoj su povećane na mesečnom nivou u avgustu 7,9 odsto tako da je međugodišnji porast 45,8 procenata. To je najveći rast cena u poslednje 83 godine. Monetarna politika mora da odgovori na to, da pooštri monetarne uslove, odnosno poveća kamatu. Samim tim će to dovesti do rasta cena duga, odnosno državnih obveznica. Globalno je kapital postao skuplji. Na tržištu je prisutan pritisak da prinosi rastu”, kaže Nikolić.
Izvor: Politika
