Пише: Вук Јеремић
Хронично повишена политичка температура у региону, додатно је скочила. Само у претходних десетак дана, Срби са севера Косова су организовали два протестна окупљања, а истовремено, на Косову је организована сахрана Фатона Хајризија, што је била прилика за распламсивање међуетничких тензија. На крају, представници албанске мањине у Бујановцу организовали протестно окупљање, оптужујући Владу Србије за дискриминацију.
Скуп у општини на југу Србије, организовале су три политичке партије – Партија за демократско деловање (ПДД), Покрет за демократски прогрес (ПДП) и Демократска партија (ДП). А осим што их све повезује да су партије албанске националне мањине, повезује их и то да су до пре две недеље чиниле владајућу коалицију у општини.
Невзад Луфтиу, председник Националног савета Албанаца је у понедељак на протесту истакао да је он усмерен искључиво против Владе Србије и „дискриминације која се све више појачава“. Шаип Камбери, посланик у Скупштини Србије и лидер Партије за демократско деловање, на скупу у Бујановцу рекао је „да званични Београд спроводи двоструке стандарде“ и позвао земље Квинте да се укључе у решавање проблема једнакости.
Локални избори у Бујановцу одржани су 2. јуна, а три наведене партије су на изборе изашле самостално, али са јасним циљем постизборне сарадње. Ипак, највише гласова освојила је четврта странка албанске мањине, Фронт за промене. Постизборна математика је показала да су три албанске партије које су биле на власти, имале укупно 18 одборничких места, а да им је за скупштинску већину било потребно још три. Ипак, нису успели да направе договор са Фронтом за промене који се онда окренуо на другу страну и већину формирао са коалицијом СНС-а, групом грађана „Дејан Стојановић Мече“, коалицијом ромских партија и Сашом Арсићем, одборником који је због овог аранжмана искључен из Народног покрета Србије. Тај договор је три албанске странке после двадесет година на власти у различитим облицима, оставио у опозицији.
Управо то је, према реаговању Координационог тела Владе Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу, био имотив за протест.
„Прави разлог поменутог окупљања није угроженост права Албанаца, већ одлазак у опозицију Шаипа Камберија, Нагипа Арифија и Шћиприма Муслијуа у општини Бујановац. Док су били на власти, нису показивали интерес за решавање локалних проблема својих суграђана“, саопштило је Координационо тело Владе Србије истичући да протест представља злоупотребу Албанаца са југа Србије „у циљу изазивања нових тензија и дестабилизације региона“.
Гурање проблема под тепих
Коментаришући поруке са скупа, Никола Лазић, главни уредник портала Бујановачке наводи за НИН да су проблеми који су истакнути на протесту добро познати, те да политичари о њима говоре већ годинама.
„Проблеми који постоје се не решавају годинама уназад и поред тога што се Влада Србије још 2013. године обавезала на њихово решавање ’Планом од седам тачака’. Главни проблем је свакако економска неразвијеност, пошто је овај део Србије један од најсиромашњијих. Овде нема инвеститора, а нема ни озбиљног улагања у инфраструктуру. Постоје бројни комунални проблеми, који су толико озбиљни да локална самоуправа не може самостално да их реши“, каже Лазић.
Он додаје да поред сиромаштва постоји и низ других проблема који отежавају живот грађанима албанске националности.
„Албанци чине трећину становништва Пчињског округа, али су и поред тога занемарљиво заступљени у државним институцијама. Ту је и питање непризнавања диплома са Косова, а на крају и једно ширење албанофобије и говора мржње од стране медија са националном покривеношћу“, наводи Лазић додајући да се на решавању тих питања инсистира годинама уназад.
Како наводи Лазић, протест у Бујановцу је први јавни скуп после јако дуго времена, те да није случајност то што су их организовале странке које су до пре неки дан биле на власти.
ЕУ обуставља све исплате из ИПАРД-а Албанији због неправилности приликом трошења средстава
„Колико годи организатори причали како две ствари немају везе једна са другом, ја ипак верујем да је и тај аспект имао утицај. Тим пре што из тих партија данима иде наратив да су представници Фронта за промене, улазећи у коалиицију и са странкама око СНС-а, рушиле све оно што су они градили претходних двадесет година. Ипак, истини за вољу, само у последње четири године је локална власт била сачињена искључиво од албанских партија, пре тога је увек било и представника српских странака“, наводи Лазић.
Преливања из Приштине
А осим унутрашњих политичких турбуленција, протест у Бујановцу се посматра и кроз визуру регионалних односа. Гледано из тог угла, скуп грађана албанске националне мањине, само је последњи у низу јавних изражавања незадовољства. Срби са севера Косова су само од почетка месеца имали два таква окупљања – у селу Пасјане због хапшења петорице грађана српске националности који се сумњиче да су учествовали у ратним злочинима, а затим и у северном делу Митровице због намере Приштине да Мост на Ибру отвори за саобраћај.
Када је у питању друга страна, посебну пажњу привукла је сахрана Фатона Хајризија чије тело је Београд проследио Приштини. Хајризи је, подсетимо, побегао из затвора у Вучитрну на северу Косова, да би десетак дана касније убио једног, а ранио другог полицајца у Лозници. Након опсежне потраге полиција је лоцирала Хајризија, који је убијен јер је пружао отпор хапшењу. За додатну ескалацију, побринуо се Беким Хаџију, посланик Демократске партије Косова који је на друштвеним мрежама написао да свако „ко убије српског полицајца, има његово поштовање“.
Уредник портала Бујановачке истиче да се у јавности ствара утисак да су Прешевска долина и север Косова део једног пакета, али да у стварности то и није тако.
„Нама у Бујановцу је много ближе по свим основама косовско поморавље, али се ретко оно спомиње. Север Косова је удаљен око 150 километара вожње, ми са њима немамо много тога заједничког. Али је у јавности то повезано. У том кључу се и посматрају протести у Бујановцу, као и протести Срба због моста у Митровици. А иако веза постоји само у јавности, последице су конкретне у смислу да нико неће да инвестира у Бујановац док се не реши проблем Косова“, наводи Лазић.
На ту перцепцију повезаних судова свакако утиче и премијер Косова Алљбин Курти који је пред локалне изборе јавно подржао странку Шаипа Кемберија. Паралелно, Рагми Мустафа, бивши председник Националног савета Албанаца је у августу прошле године постављен за саветника Бесника Бисљимија, шефа приштинске делегације у Бриселском дијалог. Најзад, председница општине Прешево Ардита Синани била је Куртијева саветница за питања Прешевске долине. А осим личних, ту је институционална веза – Влада у Приштини је током прошле године око 1,2 милиона евра издвојила за помоћ цивилном сектору у Прешевској долини.
Никола Лазић напомиње да су сви представници албанских партија у Србији мање или више повезани са Куртијем.
„Највише свакако партија Шаипа Камберија кога је отворено подржао пред изборе, што је изазвало негодовање осталих странака. Куртијево Самоопредељење и Камберијева Партије за демократско деловање су повезани институционално, политички, па и пријатељски. Што се тиче осталих партија, донекле Курти утиче на њихову политику, али би било превише констатовати да су протести у Бујановцу потекли од Куртија. Захтеви који су тамо изнети постоје већ годинама и они се не мењају већ дуже време“, закључује Лазић.
Извор: НИН
