Piše: Vuk Jeremić
Hronično povišena politička temperatura u regionu, dodatno je skočila. Samo u prethodnih desetak dana, Srbi sa severa Kosova su organizovali dva protestna okupljanja, a istovremeno, na Kosovu je organizovana sahrana Fatona Hajrizija, što je bila prilika za rasplamsivanje međuetničkih tenzija. Na kraju, predstavnici albanske manjine u Bujanovcu organizovali protestno okupljanje, optužujući Vladu Srbije za diskriminaciju.
Skup u opštini na jugu Srbije, organizovale su tri političke partije – Partija za demokratsko delovanje (PDD), Pokret za demokratski progres (PDP) i Demokratska partija (DP). A osim što ih sve povezuje da su partije albanske nacionalne manjine, povezuje ih i to da su do pre dve nedelje činile vladajuću koaliciju u opštini.
Nevzad Luftiu, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca je u ponedeljak na protestu istakao da je on usmeren isključivo protiv Vlade Srbije i „diskriminacije koja se sve više pojačava“. Šaip Kamberi, poslanik u Skupštini Srbije i lider Partije za demokratsko delovanje, na skupu u Bujanovcu rekao je „da zvanični Beograd sprovodi dvostruke standarde“ i pozvao zemlje Kvinte da se uključe u rešavanje problema jednakosti.
Lokalni izbori u Bujanovcu održani su 2. juna, a tri navedene partije su na izbore izašle samostalno, ali sa jasnim ciljem postizborne saradnje. Ipak, najviše glasova osvojila je četvrta stranka albanske manjine, Front za promene. Postizborna matematika je pokazala da su tri albanske partije koje su bile na vlasti, imale ukupno 18 odborničkih mesta, a da im je za skupštinsku većinu bilo potrebno još tri. Ipak, nisu uspeli da naprave dogovor sa Frontom za promene koji se onda okrenuo na drugu stranu i većinu formirao sa koalicijom SNS-a, grupom građana „Dejan Stojanović Meče“, koalicijom romskih partija i Sašom Arsićem, odbornikom koji je zbog ovog aranžmana isključen iz Narodnog pokreta Srbije. Taj dogovor je tri albanske stranke posle dvadeset godina na vlasti u različitim oblicima, ostavio u opoziciji.
Upravo to je, prema reagovanju Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, bio imotiv za protest.
„Pravi razlog pomenutog okupljanja nije ugroženost prava Albanaca, već odlazak u opoziciju Šaipa Kamberija, Nagipa Arifija i Šćiprima Muslijua u opštini Bujanovac. Dok su bili na vlasti, nisu pokazivali interes za rešavanje lokalnih problema svojih sugrađana“, saopštilo je Koordinaciono telo Vlade Srbije ističući da protest predstavlja zloupotrebu Albanaca sa juga Srbije „u cilju izazivanja novih tenzija i destabilizacije regiona“.
Guranje problema pod tepih
Komentarišući poruke sa skupa, Nikola Lazić, glavni urednik portala Bujanovačke navodi za NIN da su problemi koji su istaknuti na protestu dobro poznati, te da političari o njima govore već godinama.
„Problemi koji postoje se ne rešavaju godinama unazad i pored toga što se Vlada Srbije još 2013. godine obavezala na njihovo rešavanje ’Planom od sedam tačaka’. Glavni problem je svakako ekonomska nerazvijenost, pošto je ovaj deo Srbije jedan od najsiromašnjijih. Ovde nema investitora, a nema ni ozbiljnog ulaganja u infrastrukturu. Postoje brojni komunalni problemi, koji su toliko ozbiljni da lokalna samouprava ne može samostalno da ih reši“, kaže Lazić.
On dodaje da pored siromaštva postoji i niz drugih problema koji otežavaju život građanima albanske nacionalnosti.
„Albanci čine trećinu stanovništva Pčinjskog okruga, ali su i pored toga zanemarljivo zastupljeni u državnim institucijama. Tu je i pitanje nepriznavanja diploma sa Kosova, a na kraju i jedno širenje albanofobije i govora mržnje od strane medija sa nacionalnom pokrivenošću“, navodi Lazić dodajući da se na rešavanju tih pitanja insistira godinama unazad.
Kako navodi Lazić, protest u Bujanovcu je prvi javni skup posle jako dugo vremena, te da nije slučajnost to što su ih organizovale stranke koje su do pre neki dan bile na vlasti.
EU obustavlja sve isplate iz IPARD-a Albaniji zbog nepravilnosti prilikom trošenja sredstava
„Koliko godi organizatori pričali kako dve stvari nemaju veze jedna sa drugom, ja ipak verujem da je i taj aspekt imao uticaj. Tim pre što iz tih partija danima ide narativ da su predstavnici Fronta za promene, ulazeći u koaliiciju i sa strankama oko SNS-a, rušile sve ono što su oni gradili prethodnih dvadeset godina. Ipak, istini za volju, samo u poslednje četiri godine je lokalna vlast bila sačinjena isključivo od albanskih partija, pre toga je uvek bilo i predstavnika srpskih stranaka“, navodi Lazić.
Prelivanja iz Prištine
A osim unutrašnjih političkih turbulencija, protest u Bujanovcu se posmatra i kroz vizuru regionalnih odnosa. Gledano iz tog ugla, skup građana albanske nacionalne manjine, samo je poslednji u nizu javnih izražavanja nezadovoljstva. Srbi sa severa Kosova su samo od početka meseca imali dva takva okupljanja – u selu Pasjane zbog hapšenja petorice građana srpske nacionalnosti koji se sumnjiče da su učestvovali u ratnim zločinima, a zatim i u severnom delu Mitrovice zbog namere Prištine da Most na Ibru otvori za saobraćaj.
Kada je u pitanju druga strana, posebnu pažnju privukla je sahrana Fatona Hajrizija čije telo je Beograd prosledio Prištini. Hajrizi je, podsetimo, pobegao iz zatvora u Vučitrnu na severu Kosova, da bi desetak dana kasnije ubio jednog, a ranio drugog policajca u Loznici. Nakon opsežne potrage policija je locirala Hajrizija, koji je ubijen jer je pružao otpor hapšenju. Za dodatnu eskalaciju, pobrinuo se Bekim Hadžiju, poslanik Demokratske partije Kosova koji je na društvenim mrežama napisao da svako „ko ubije srpskog policajca, ima njegovo poštovanje“.
Urednik portala Bujanovačke ističe da se u javnosti stvara utisak da su Preševska dolina i sever Kosova deo jednog paketa, ali da u stvarnosti to i nije tako.
„Nama u Bujanovcu je mnogo bliže po svim osnovama kosovsko pomoravlje, ali se retko ono spominje. Sever Kosova je udaljen oko 150 kilometara vožnje, mi sa njima nemamo mnogo toga zajedničkog. Ali je u javnosti to povezano. U tom ključu se i posmatraju protesti u Bujanovcu, kao i protesti Srba zbog mosta u Mitrovici. A iako veza postoji samo u javnosti, posledice su konkretne u smislu da niko neće da investira u Bujanovac dok se ne reši problem Kosova“, navodi Lazić.
Na tu percepciju povezanih sudova svakako utiče i premijer Kosova Alljbin Kurti koji je pred lokalne izbore javno podržao stranku Šaipa Kemberija. Paralelno, Ragmi Mustafa, bivši predsednik Nacionalnog saveta Albanaca je u avgustu prošle godine postavljen za savetnika Besnika Bisljimija, šefa prištinske delegacije u Briselskom dijalog. Najzad, predsednica opštine Preševo Ardita Sinani bila je Kurtijeva savetnica za pitanja Preševske doline. A osim ličnih, tu je institucionalna veza – Vlada u Prištini je tokom prošle godine oko 1,2 miliona evra izdvojila za pomoć civilnom sektoru u Preševskoj dolini.
Nikola Lazić napominje da su svi predstavnici albanskih partija u Srbiji manje ili više povezani sa Kurtijem.
„Najviše svakako partija Šaipa Kamberija koga je otvoreno podržao pred izbore, što je izazvalo negodovanje ostalih stranaka. Kurtijevo Samoopredeljenje i Kamberijeva Partije za demokratsko delovanje su povezani institucionalno, politički, pa i prijateljski. Što se tiče ostalih partija, donekle Kurti utiče na njihovu politiku, ali bi bilo previše konstatovati da su protesti u Bujanovcu potekli od Kurtija. Zahtevi koji su tamo izneti postoje već godinama i oni se ne menjaju već duže vreme“, zaključuje Lazić.
Izvor: NIN