Статус држава западног Балкана, у односу на ЕУ, је заправо статус протектората данашњег царства
Да ли сте примјетили како политичари уна Западном Балкану имају тенденцију да сваки већи политички изазов уоквире у смислу напретка на путу ка придруживању Европској Унији? Као да чланство у ЕУ није само стратешки циљ који су све ове земље поставиле, већ више као крајња сврха свега што наше владе раде.
У Црној Гори сви причају о потреби борбе против моћних нарко картела и потреби да се процесуирају случајеви корупције на високом нивоу, посебно у правосуђу и у полицији. Овакве ствари би требало саме по себи да буду питање националног интереса, па ипак и оне се скоро искључиво помињу у смислу коначног затварања поглавља 23 и 24 наших приступних преговора са ЕУ. Овакав начин поставке ствари присутан је не само код нас, већ и у другим земљама Западног Балкана.
Зашто је ово стваран проблем, а не само питање семантике?
Можда сте чули да се каже да је статус држава западног Балкана, у односу на ЕУ, заправо статус протектората данашњег царства. То значи да је способност ових држава да одрже меру аутономности, што се тиче вођења сопствених послова, озбиљно компромитована захтјевима европских интеграција. Од балканских политичара очекује се да се придржавају предлога и захтјева ЕУ институција знатно више него што се то очекује од других земаља чланица ЕУ.
Ово је само један прекуцани дио излагања. У цјелини га можете погледати у приложеном видеу.
Извор: Јутјуб/Феђа Павловић
