У првом реду, поред терена, седео је Ерон Гордон. Саиграч Николе Јокића у Денверу, дошао је да гледа свог пријатеља са којим ће наредне сезоне покушати да направи нешто више у НБА лиги. Оно што је посебно у овом моменту јесте да је Гордон у истој овој дворани, у О2 арени, 2013. године освојио злато са репрезентацијом Америке на Светском првенству јуниора. А оно што је малтене судбоносно, јесте да је сада навијао и прослављао кошеве Николе Јокића, Василија Мицића и Николе Милутинова, тројице момака против којих је играо финале јуниорског шампионата пре девет година.
Гордон је искрено прослављао сваки кош Србије, аплаудирао играчима у знак подршке када би – оних не- колико минута – падали… Гордон је уживао, а део утакмице провео је и разговарајући са кондиционим тренером Денвера који је у стручном штабу Србије, где ради специјално са Јокићем.
Србија је сила. Увек је и била – почео је кратак разговор насмејани Гордон за српске медије. – Као што увек кажем, када имате Николу Јокића у тиму, имате велику шансу да добијете сваку утакмицу. Узбуђен сам да видим шта ће урадити у Берлину. Навијам за њих. Жао ми је што сам пропустио Влатка и Словенију, било би лепо да сам могао да видим и „Чакија”. Овде сам због подршке. Ми смо породица, ми смо тим. Путоваћу по целом свету само да бих гледао кошарку и подржавао Јокића.
После меча, Никола је пришао пријатељу. Испоставило се да је све ово било изненађење за најбољег играча света.
– Нисам хтео да зна да долазим. Питао ме да ли путујем по Европи и шта радим овде. Рекао сам му да сам дошао да гледам њега. Питао ме и да ли долазим у Берлин. Још не знам, али сам му за сваки случај пожелео срећу.
У том тренутку један од навијача му је довикнуо да је требало да освоји такмичење у закуцавању у којима је, опште је мишљење, био најбољи два пута.
– Хвала, човече! Ценим то – узвикнуо је Гордон, а онда се поново обратио новинарима:
– Поздрав свим мојим српским навијачима и хвала на подршци. Останите уз нас, спремају се велике ствари у Денверу.
Извор: Политика
