Москва учи како да онемогући западну прецизну муницију у Украјини
Пише: Јарослав Трофимов, 10. јул 2024.
Превео: Милош М. Милојевић
Артиљеријска зрна Екскалибур чинила су чуда када су била уведена на украјинско бојно поље у лето 2022. године. Вођене џи-пи-есом, гранате су погађале руске тенкове и артиљеријска оруђа хируршком прецизношћу, док су дронови који су лебдели изнад попришта снимали последичне пламтеће лопте.
То није потрајало.
Током неколико наредних недеља, руска војска је почела да се прилагођава, користећи поприличне способности електронског ратовања. Успела је да омета вођење пројектила системом џи-пи-ес и темпиране упаљаче, тако да су гранате или промашивале свој циљ, или нису експлодирале, или се дешавало и једно и друго. До половине прошле године, муниција М982 Екскалибур, коју су заједнички развиле компаније Ар-ти-екс и БЕА Системс, постала је мање-више бескорисна и није више употребљавана, наводи један украјински командант.
Још неколико различитих оружја која су показивала западну технолошку надмоћ доживела су сличну судбину. Руске мере електронског ометања су знатно умањиле прецизност ракета вођених џи-пи-есом испаљиваних ракетним системима Хајмарс, оружја којем је приписивано измењивање путање рата у украјинску корист у лето 2022. године, наводе украјински војни званичници.
Потпуно нови систем, бомбе малог дијаметра лансиране са земље (Ground-Launched Small Diameter Bomb), које су произвели Боинг и шведска компанија СААБ, потпуно су подбациле након што су уведене у употребу претходних месеци, делимично и због руских средстава електронског ратовања, наводе украјински и западни званичници. Оне више нису у употреби у Украјини већ пролазе кроз процес ремонта.
Пентагон је одбио расправљање о учинку појединачних типова америчких оружаних система, наводећи као разлог оперативну безбедност.
Неко друго прецизно западно наоружање, које је испоручивано у скорије време, наставља да погађа руске мете високе вредности. Балистичке ракете типа АТАКМС америчке производње и крстареће ракете Шадоу које производи француско-британско-италијанска одбрамбена комопанија МБДА разориле су неколико аеродрома, командних центара и комуникационих постројења на територији Крима који је под руском окупацијом и на другим територијама током ове године. Известан број многохваљених руских противракетних система С-400 био је међу успешним погоцима.
За ова оружја, такође, само је питање времена пре него што Русија научи како да умањи њихову ефиканасност и да унапреди стопу пресретања, кажу украјински војни званичници и западни одбрамбени стручњаци.
„Требало би да претпоставимо да ће се прилагођавање увек одиграти, и Руси су се прилагодили великом броју борбених средстава“, каже Роб Ли, виши истраживач на Спољнополитичком истраживачком институту (Foreign Policy Research Institute). „Борбени капацитети биће најефикаснији непосредно након што се уведу у употребу, и током времена противници ће развијати противмере“.
Прецизност насупрот масовности
Руски успех у електронским контрамерама – који Кина пажљиво посматра, те са којом, како се верује, Москва дели неке лекције како се владати на бојном пољу против западног наоружања – представља стратешки проблем за САД и њене савезнике.
Западна војна доктрина дуго се ослања на уверење да прецизност може да потуче масовност – што значи да добро нациљени напади могу да онеспособе бројнијег непријатеља, чиме би се умањила потреба за распоређивање бројних снага, тенкова и артиљерије.
То уверење, међутим, није било опробано у великом рату све до Украјине. Увођење западног наоружања показало је да оно што може да делује против војске Садама Хусеина, герилаца талибана или Исламске државе не мора нужно да делује против модерних војски попут руске и кинеске.
„Вероватно смо усвојили неке погрешне претпоставке зато што смо током претходних двадесет година користили прецизно наоружање против људи који нису с тим у вези могли ништа да учине“, каже пензионисани генерал пуковник Бен Хоџис, некадашњи заповедник америчких снага у Европи. „Сада то чинимо против упоредивог противника, а Русија и Кина располажу таквим капацитетима“.
Једна од лекција научених у Украјини је она о непрекинутој важности старовремских невођених артиљеријских граната, чија је производња тек сада почела да знатније расте у Сједињеним Америчким Државама и Европи након више деценија опадања, каже генерал пуковник Еса Пулкиген, стални секретар у финском Министарству одбране. „Оне су имуне на било какво ометање, и иду према својој мети независно од тога која врста капацитета електронског ратовања може бити присутна“, каже.
Вилијам Лапланте, заменик америчког секретара одбране за набавке и одржавање, признаје у недавним изјавама руске успехе у ометању прецизно вођене муниције. „Руси су постали стварно, стварно добри“, каже.
Игра мачке и миша
У сваком рату, увођење новог система наоружања изазива непријатеља да развије противмере како би поништио његов ефекат, што изазива циклус игре мачке и миша који се протеже све до осмишљавања копња и штита.
Русија је унарпедила и изменила дронове иранске производње Шахед пошто су Украјинци усвојили нове начине да их уоче и оборе. Руси такође непрекидно унапређују крстареће и балистичке ракете како би отежали украјинским средствима противваздухопловне одбране којима их је снабдео Запад да их пресрећу, каже портпарол украјинског ваздухопловства Јуриј Игњат, након што је у руском ракетном баражу страдало тридесет троје људи у Кијеву.
За Украјину, време је кључно важан чинилац – и пажљиво ограничено и врло постепено увођење многих западних система је пружило Русији прилику да минимизује њихов учинак. „Ратовање се своди на брзину прилагођавања“, рекао је пензионисани маршал ваздухопловства Едвард Стингер, некадашњи оперативни заповедник у британском Министарству одбране – и ми смо помагали патогену да се прилагоди… Није требало да им дамо то време на располагање, али смо то учинили“.
Ана Гвоздијар, заменик украјинског министра за стратегијске индустрије – агенције која надгледа војну производњу у земљи – каже да је била фрустрирана неспособношћу неких западних произвођача да се прилагоде. „Учили смо брже зато што смо на линији фронта, морали смо да доносимо одлуке како бисмо преживели“, каже.
Неки од украјинских западних партнера су ипак обратили пажњу. У јануару, Стокхолм је покренуо владину иницијативу како би осигурао да сами шведски произвођачи оружја реагују брже на лекције научене у Украјини. „Једна од ствари која је заиста запањујућа јесте украјинска способност да уводи иновације и колико се брзо креће иновациони циклус. Неке ствари за које је било потребно и до пет година да се развију у Шведској, у Украјини се развијају за пет недеља“, рекао је у интервјуу шведски министар одбране Пал Јонсон. „Агресивно нападање бирократије је кључно уколико желимо да будемо добри у иновирању“.
Када је посреди оружје произведено у Украјини, попут дронова, модели који су радили пре неколико месеци више нису ефикасни на бојном пољу зато што се технологија беспрекидно мења, каже украјински обавештајни званичник. „То је попут унапређивања софтвера на вашем телефону – и ми и Руси морамо то да радимо свакога месеца, непрекидно“, каже званичник. „Али када добијемо оружје са Запада, произвођачи га опремају софтвером који је стар више година, и ретко желе да било шта промене“.
Много од америчког наоружања које је обезбеђено Украјини, посебно у складу са председничким овлашћењем за повлачење средстава, су старија борбена средства која се повлаче из америчке војске и која се мењају модернијим, уобичајено скупљим, производима које САД не деле нужно са Кијевом. Због тога су малобројни подстицаји произвођача да унапреде старију прецизну муницију, каже директор једне америчке одбрамбене компаније.
Водећи амерички произвођачи наоружања Ар-ти-екс и Боинг преусмеравају сва питања извештача према Пентагону. Портпарол Локид Мартина, који производи ракете џи-ем-ел-ар-ес (GMLRS) за системе Хајмарс, одговорио је на упит о учинку ове муниције на бојном пољу наводећи да би „питања о америчким или страним вбУкрајини и да блиско сарађују са Уркајином и партнерима у војној индустрији како би се брзо позабавили овим претњама и обезбедили да америчко прецизно вођено наоружање и даље буде ефикасно у врло сложеном електронском борбеном окружењу. У појединим случајевима, сарађујући са индустријом, САД су могле да обезбеде различите могућности за украјинске снаге у року од неколико сати или дана, додаје званичник.
Док је Москва остваривала успехе против старијих генерација западног прецизног наоружања, неки од софистициранијих система нису испоручивани управо зато да Русија – и преко ње Кина – не би могли да развију ефикасне контрамере, кажу војни званичници. У потенцијалном рату, САД и савезници имали би много моћније капацитете, почев од масивне ваздухопловне моћи.
„Не желимо да преценимо поуке лекција научених у Украјини“, изнео је Лапланте, заменик министра одбране, током презентације у априлу. „Они се боре, и то нужно, на начин на који се ми не бисмо нужно борили“.
Неки украјински званичници и западни војни аналитичари, међутим, кажу да су запањени зато што, како они сагледавају, амерички војни званичници и одбрамбене компаније, умањују проблеме са којима се суочава прецизно вођено оружје у Украјини или их приписују слабој обуци украјинских снага.
„Доста се учи, али нажалост америчка војска такође усваја о овом рату уверења која нису нужно тачна, а оно што се учи филтрира се кроз умишљеност да са многим проблемима са којима се суочава украјинска војска не би се суочиле америчке оружане снаге, или да би могле лако да их превазиђу“, каже Мајкл Кофман, виши истраживач Карнегијеве задужбине који често посећује украјинске јединице на линији фронта.
Хладноратовски развој
Руска усредсређеност на електронско ратовање протеже се до развоја западног прецизног наоружања у последњој деценији Хладног рата, технолошког продора који је пореметио равнотежу снага између совјетског и западног нуклеарног арсенала.
Оружја попут Екскалибура и џи-ем-ел-ар-ес ракета су дизајнирана пре више деценија – и није изненађујуће што се руска опрема за електронско ратовање, посебно створена да се супротстави овој претњи, показала способном да то учини, када је распоређена на бојном пољу у довољним количинама.
Многа модерна западна прецизна муниција ослања се, барем делимично, на сателитско навођење до својих мета. До лета 2023. Руси су се усредсредили на коришћење својих масивних капацитета електронског ратовања како би ометали или преварили сателитску навигацију дуж појаса широког неких седамдесет километара (четрдесет миља у изворнику, прим. превиодиоца) дуж око хиљаду триста километара дугог фронта.
Сама руска прецизна муниција, попут граната типа Краснопољ, ослања се на ласерско вођење из дронова Орлан-30 који настављају да делују без вођења џи-пи-есом. Американци су снабдели Украјину упоредивим артиљеријским гранатама М712 Коперхед, али украјинске снаге их ретко користе због несташице одговарајућих дронова за означавање мета, кажу украјински војници.
У скорије време, Руси су масовније увели оснажени комплет за сателитско навођење Комета-М који је много отпорнији на украјинско ометање и који је омогућио нападе руским једрећим бомбама (glide bombs) са разорним ефектом по украјинске положаје.
Волстрит џурнал: Приоритети комунистички партије усложњавају планове за опоравак кинеске економије
Руско ометање показало се нарочито успешно проитв Екскалибура, који се користи упаљачима темпираних да експлодирају на одређеној висини, па због ометања џи-пи-еса уопште не долази до активирања зрна, кажу украјински војници. Друге прецизно вођене гранате, попут граната Бонус које производе Француска и Шведска, руско ометање је такође учинило мање ефикасним.
Слика је сложенија када је у питању муниција џи-ем-ел-ар-ес за системе Хајмарс, где одступање варира зависно од растојања – напади на краћим растојањима подложнији су ометању сигнала џи-пи-еса – те могу да буду и до неколико метара, кажу украјински војници. То је веллики проблем за тип ових ракета М31 који располаже унитарном бојевом главом, са великим успехом коришћеним током 2022. године против руских бункера, командних постаја, понтонских мостова, слагалишта оружја и оклопљене опреме.
Одступање од неких пет до петнаест метара за муницију је разлика између поготка и промашаја. Умањена прецизност је мањи проблем за ракете џи-ем-ел-ар-ес типа М30, које након активирања распршују широко подручје млазом лоптица од тунгстена. Украјина натавља да користи ту муницију проитв руских артиљеријских положаја, као део контрабатеријске ватре, кажу украјински војници.
За оба типа ракета, прецизност може бити унапређена бољим извиђањем електронског ратовања и напреднијим тактикама, кажу војници.
Заповедник украјинске извођачке јединице која је наводила неких 300 артиљеријских зрна Екскалибур на руске мете током 2022. и 2023. године живо памти како је разорно деловала та муниција. „Јефтина је, има широк опсег примене, и заиста је била оружје победе“, истиче. „Могла би то поново да постане уколико бисмо је модернизовали како бисмо је прилагодили промењеној ситуацији на бојном пољу. Али, колико ми је познато, она није модернизована“.
Алистер Мекдоналд је допринео писању овог чланка
Извор: Wall Street Journal
