Moskva uči kako da onemogući zapadnu preciznu municiju u Ukrajini
Piše: Jaroslav Trofimov, 10. jul 2024.
Preveo: Miloš M. Milojević
Artiljerijska zrna Ekskalibur činila su čuda kada su bila uvedena na ukrajinsko bojno polje u leto 2022. godine. Vođene dži-pi-esom, granate su pogađale ruske tenkove i artiljerijska oruđa hirurškom preciznošću, dok su dronovi koji su lebdeli iznad poprišta snimali posledične plamteće lopte.
To nije potrajalo.
Tokom nekoliko narednih nedelja, ruska vojska je počela da se prilagođava, koristeći poprilične sposobnosti elektronskog ratovanja. Uspela je da ometa vođenje projektila sistemom dži-pi-es i tempirane upaljače, tako da su granate ili promašivale svoj cilj, ili nisu eksplodirale, ili se dešavalo i jedno i drugo. Do polovine prošle godine, municija M982 Ekskalibur, koju su zajednički razvile kompanije Ar-ti-eks i BEA Sistems, postala je manje-više beskorisna i nije više upotrebljavana, navodi jedan ukrajinski komandant.
Još nekoliko različitih oružja koja su pokazivala zapadnu tehnološku nadmoć doživela su sličnu sudbinu. Ruske mere elektronskog ometanja su znatno umanjile preciznost raketa vođenih dži-pi-esom ispaljivanih raketnim sistemima Hajmars, oružja kojem je pripisivano izmenjivanje putanje rata u ukrajinsku korist u leto 2022. godine, navode ukrajinski vojni zvaničnici.
Potpuno novi sistem, bombe malog dijametra lansirane sa zemlje (Ground-Launched Small Diameter Bomb), koje su proizveli Boing i švedska kompanija SAAB, potpuno su podbacile nakon što su uvedene u upotrebu prethodnih meseci, delimično i zbog ruskih sredstava elektronskog ratovanja, navode ukrajinski i zapadni zvaničnici. One više nisu u upotrebi u Ukrajini već prolaze kroz proces remonta.
Pentagon je odbio raspravljanje o učinku pojedinačnih tipova američkih oružanih sistema, navodeći kao razlog operativnu bezbednost.
Neko drugo precizno zapadno naoružanje, koje je isporučivano u skorije vreme, nastavlja da pogađa ruske mete visoke vrednosti. Balističke rakete tipa ATAKMS američke proizvodnje i krstareće rakete Šadou koje proizvodi francusko-britansko-italijanska odbrambena komopanija MBDA razorile su nekoliko aerodroma, komandnih centara i komunikacionih postrojenja na teritoriji Krima koji je pod ruskom okupacijom i na drugim teritorijama tokom ove godine. Izvestan broj mnogohvaljenih ruskih protivraketnih sistema S-400 bio je među uspešnim pogocima.
Za ova oružja, takođe, samo je pitanje vremena pre nego što Rusija nauči kako da umanji njihovu efikanasnost i da unapredi stopu presretanja, kažu ukrajinski vojni zvaničnici i zapadni odbrambeni stručnjaci.
„Trebalo bi da pretpostavimo da će se prilagođavanje uvek odigrati, i Rusi su se prilagodili velikom broju borbenih sredstava“, kaže Rob Li, viši istraživač na Spoljnopolitičkom istraživačkom institutu (Foreign Policy Research Institute). „Borbeni kapaciteti biće najefikasniji neposredno nakon što se uvedu u upotrebu, i tokom vremena protivnici će razvijati protivmere“.
Preciznost nasuprot masovnosti
Ruski uspeh u elektronskim kontramerama – koji Kina pažljivo posmatra, te sa kojom, kako se veruje, Moskva deli neke lekcije kako se vladati na bojnom polju protiv zapadnog naoružanja – predstavlja strateški problem za SAD i njene saveznike.
Zapadna vojna doktrina dugo se oslanja na uverenje da preciznost može da potuče masovnost – što znači da dobro naciljeni napadi mogu da onesposobe brojnijeg neprijatelja, čime bi se umanjila potreba za raspoređivanje brojnih snaga, tenkova i artiljerije.
To uverenje, međutim, nije bilo oprobano u velikom ratu sve do Ukrajine. Uvođenje zapadnog naoružanja pokazalo je da ono što može da deluje protiv vojske Sadama Huseina, gerilaca talibana ili Islamske države ne mora nužno da deluje protiv modernih vojski poput ruske i kineske.
„Verovatno smo usvojili neke pogrešne pretpostavke zato što smo tokom prethodnih dvadeset godina koristili precizno naoružanje protiv ljudi koji nisu s tim u vezi mogli ništa da učine“, kaže penzionisani general pukovnik Ben Hodžis, nekadašnji zapovednik američkih snaga u Evropi. „Sada to činimo protiv uporedivog protivnika, a Rusija i Kina raspolažu takvim kapacitetima“.
Jedna od lekcija naučenih u Ukrajini je ona o neprekinutoj važnosti starovremskih nevođenih artiljerijskih granata, čija je proizvodnja tek sada počela da znatnije raste u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi nakon više decenija opadanja, kaže general pukovnik Esa Pulkigen, stalni sekretar u finskom Ministarstvu odbrane. „One su imune na bilo kakvo ometanje, i idu prema svojoj meti nezavisno od toga koja vrsta kapaciteta elektronskog ratovanja može biti prisutna“, kaže.
Vilijam Laplante, zamenik američkog sekretara odbrane za nabavke i održavanje, priznaje u nedavnim izjavama ruske uspehe u ometanju precizno vođene municije. „Rusi su postali stvarno, stvarno dobri“, kaže.
Igra mačke i miša
U svakom ratu, uvođenje novog sistema naoružanja izaziva neprijatelja da razvije protivmere kako bi poništio njegov efekat, što izaziva ciklus igre mačke i miša koji se proteže sve do osmišljavanja kopnja i štita.
Rusija je unarpedila i izmenila dronove iranske proizvodnje Šahed pošto su Ukrajinci usvojili nove načine da ih uoče i obore. Rusi takođe neprekidno unapređuju krstareće i balističke rakete kako bi otežali ukrajinskim sredstvima protivvazduhoplovne odbrane kojima ih je snabdeo Zapad da ih presreću, kaže portparol ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ignjat, nakon što je u ruskom raketnom baražu stradalo trideset troje ljudi u Kijevu.
Za Ukrajinu, vreme je ključno važan činilac – i pažljivo ograničeno i vrlo postepeno uvođenje mnogih zapadnih sistema je pružilo Rusiji priliku da minimizuje njihov učinak. „Ratovanje se svodi na brzinu prilagođavanja“, rekao je penzionisani maršal vazduhoplovstva Edvard Stinger, nekadašnji operativni zapovednik u britanskom Ministarstvu odbrane – i mi smo pomagali patogenu da se prilagodi… Nije trebalo da im damo to vreme na raspolaganje, ali smo to učinili“.
Ana Gvozdijar, zamenik ukrajinskog ministra za strategijske industrije – agencije koja nadgleda vojnu proizvodnju u zemlji – kaže da je bila frustrirana nesposobnošću nekih zapadnih proizvođača da se prilagode. „Učili smo brže zato što smo na liniji fronta, morali smo da donosimo odluke kako bismo preživeli“, kaže.
Neki od ukrajinskih zapadnih partnera su ipak obratili pažnju. U januaru, Stokholm je pokrenuo vladinu inicijativu kako bi osigurao da sami švedski proizvođači oružja reaguju brže na lekcije naučene u Ukrajini. „Jedna od stvari koja je zaista zapanjujuća jeste ukrajinska sposobnost da uvodi inovacije i koliko se brzo kreće inovacioni ciklus. Neke stvari za koje je bilo potrebno i do pet godina da se razviju u Švedskoj, u Ukrajini se razvijaju za pet nedelja“, rekao je u intervjuu švedski ministar odbrane Pal Jonson. „Agresivno napadanje birokratije je ključno ukoliko želimo da budemo dobri u inoviranju“.
Kada je posredi oružje proizvedeno u Ukrajini, poput dronova, modeli koji su radili pre nekoliko meseci više nisu efikasni na bojnom polju zato što se tehnologija besprekidno menja, kaže ukrajinski obaveštajni zvaničnik. „To je poput unapređivanja softvera na vašem telefonu – i mi i Rusi moramo to da radimo svakoga meseca, neprekidno“, kaže zvaničnik. „Ali kada dobijemo oružje sa Zapada, proizvođači ga opremaju softverom koji je star više godina, i retko žele da bilo šta promene“.
Mnogo od američkog naoružanja koje je obezbeđeno Ukrajini, posebno u skladu sa predsedničkim ovlašćenjem za povlačenje sredstava, su starija borbena sredstva koja se povlače iz američke vojske i koja se menjaju modernijim, uobičajeno skupljim, proizvodima koje SAD ne dele nužno sa Kijevom. Zbog toga su malobrojni podsticaji proizvođača da unaprede stariju preciznu municiju, kaže direktor jedne američke odbrambene kompanije.
Vodeći američki proizvođači naoružanja Ar-ti-eks i Boing preusmeravaju sva pitanja izveštača prema Pentagonu. Portparol Lokid Martina, koji proizvodi rakete dži-em-el-ar-es (GMLRS) za sisteme Hajmars, odgovorio je na upit o učinku ove municije na bojnom polju navodeći da bi „pitanja o američkim ili stranim vbUkrajini i da blisko sarađuju sa Urkajinom i partnerima u vojnoj industriji kako bi se brzo pozabavili ovim pretnjama i obezbedili da američko precizno vođeno naoružanje i dalje bude efikasno u vrlo složenom elektronskom borbenom okruženju. U pojedinim slučajevima, sarađujući sa industrijom, SAD su mogle da obezbede različite mogućnosti za ukrajinske snage u roku od nekoliko sati ili dana, dodaje zvaničnik.
Dok je Moskva ostvarivala uspehe protiv starijih generacija zapadnog preciznog naoružanja, neki od sofisticiranijih sistema nisu isporučivani upravo zato da Rusija – i preko nje Kina – ne bi mogli da razviju efikasne kontramere, kažu vojni zvaničnici. U potencijalnom ratu, SAD i saveznici imali bi mnogo moćnije kapacitete, počev od masivne vazduhoplovne moći.
„Ne želimo da precenimo pouke lekcija naučenih u Ukrajini“, izneo je Laplante, zamenik ministra odbrane, tokom prezentacije u aprilu. „Oni se bore, i to nužno, na način na koji se mi ne bismo nužno borili“.
Neki ukrajinski zvaničnici i zapadni vojni analitičari, međutim, kažu da su zapanjeni zato što, kako oni sagledavaju, američki vojni zvaničnici i odbrambene kompanije, umanjuju probleme sa kojima se suočava precizno vođeno oružje u Ukrajini ili ih pripisuju slaboj obuci ukrajinskih snaga.
„Dosta se uči, ali nažalost američka vojska takođe usvaja o ovom ratu uverenja koja nisu nužno tačna, a ono što se uči filtrira se kroz umišljenost da sa mnogim problemima sa kojima se suočava ukrajinska vojska ne bi se suočile američke oružane snage, ili da bi mogle lako da ih prevaziđu“, kaže Majkl Kofman, viši istraživač Karnegijeve zadužbine koji često posećuje ukrajinske jedinice na liniji fronta.
Hladnoratovski razvoj
Ruska usredsređenost na elektronsko ratovanje proteže se do razvoja zapadnog preciznog naoružanja u poslednjoj deceniji Hladnog rata, tehnološkog prodora koji je poremetio ravnotežu snaga između sovjetskog i zapadnog nuklearnog arsenala.
Oružja poput Ekskalibura i dži-em-el-ar-es raketa su dizajnirana pre više decenija – i nije iznenađujuće što se ruska oprema za elektronsko ratovanje, posebno stvorena da se suprotstavi ovoj pretnji, pokazala sposobnom da to učini, kada je raspoređena na bojnom polju u dovoljnim količinama.
Mnoga moderna zapadna precizna municija oslanja se, barem delimično, na satelitsko navođenje do svojih meta. Do leta 2023. Rusi su se usredsredili na korišćenje svojih masivnih kapaciteta elektronskog ratovanja kako bi ometali ili prevarili satelitsku navigaciju duž pojasa širokog nekih sedamdeset kilometara (četrdeset milja u izvorniku, prim. previodioca) duž oko hiljadu trista kilometara dugog fronta.
Sama ruska precizna municija, poput granata tipa Krasnopolj, oslanja se na lasersko vođenje iz dronova Orlan-30 koji nastavljaju da deluju bez vođenja dži-pi-esom. Amerikanci su snabdeli Ukrajinu uporedivim artiljerijskim granatama M712 Koperhed, ali ukrajinske snage ih retko koriste zbog nestašice odgovarajućih dronova za označavanje meta, kažu ukrajinski vojnici.
U skorije vreme, Rusi su masovnije uveli osnaženi komplet za satelitsko navođenje Kometa-M koji je mnogo otporniji na ukrajinsko ometanje i koji je omogućio napade ruskim jedrećim bombama (glide bombs) sa razornim efektom po ukrajinske položaje.
Volstrit džurnal: Prioriteti komunistički partije usložnjavaju planove za oporavak kineske ekonomije
Rusko ometanje pokazalo se naročito uspešno proitv Ekskalibura, koji se koristi upaljačima tempiranih da eksplodiraju na određenoj visini, pa zbog ometanja dži-pi-esa uopšte ne dolazi do aktiviranja zrna, kažu ukrajinski vojnici. Druge precizno vođene granate, poput granata Bonus koje proizvode Francuska i Švedska, rusko ometanje je takođe učinilo manje efikasnim.
Slika je složenija kada je u pitanju municija dži-em-el-ar-es za sisteme Hajmars, gde odstupanje varira zavisno od rastojanja – napadi na kraćim rastojanjima podložniji su ometanju signala dži-pi-esa – te mogu da budu i do nekoliko metara, kažu ukrajinski vojnici. To je velliki problem za tip ovih raketa M31 koji raspolaže unitarnom bojevom glavom, sa velikim uspehom korišćenim tokom 2022. godine protiv ruskih bunkera, komandnih postaja, pontonskih mostova, slagališta oružja i oklopljene opreme.
Odstupanje od nekih pet do petnaest metara za municiju je razlika između pogotka i promašaja. Umanjena preciznost je manji problem za rakete dži-em-el-ar-es tipa M30, koje nakon aktiviranja raspršuju široko područje mlazom loptica od tungstena. Ukrajina natavlja da koristi tu municiju proitv ruskih artiljerijskih položaja, kao deo kontrabaterijske vatre, kažu ukrajinski vojnici.
Za oba tipa raketa, preciznost može biti unapređena boljim izviđanjem elektronskog ratovanja i naprednijim taktikama, kažu vojnici.
Zapovednik ukrajinske izvođačke jedinice koja je navodila nekih 300 artiljerijskih zrna Ekskalibur na ruske mete tokom 2022. i 2023. godine živo pamti kako je razorno delovala ta municija. „Jeftina je, ima širok opseg primene, i zaista je bila oružje pobede“, ističe. „Mogla bi to ponovo da postane ukoliko bismo je modernizovali kako bismo je prilagodili promenjenoj situaciji na bojnom polju. Ali, koliko mi je poznato, ona nije modernizovana“.
Alister Mekdonald je doprineo pisanju ovog članka
Izvor: Wall Street Journal
