Piše: Vladimir Đukanović
Da bismo razumeli današnji haos između Indije i Pakistana, moramo se vratiti u sredinu 20. veka. Do 1947. godine, indijski potkontinent bio je pod britanskom kolonijalnom vlašću. Nakon decenija borbe za nezavisnost, Britanci su odlučili da se povuku, ali su odluku o povlačenju povezali sa podelom zemlje na dve države: većinski hinduističku Indiju i većinski muslimanski Pakistan.
Podela je izvršena kroz tzv. Plan Mountbatten, a sprovedena je uz nasilje i migracije. Englezi su uspeli da i od kolonijalnog povlačenja naprave pakao sa velikim brojem žrtava. Oko 15 miliona ljudi prešlo je granice kako bi živelo u novoj nacionalnoj državi prema svojoj religiji, pri čemu je procenjeno da je između 500.000 i 2 miliona ljudi izgubilo živote.
Jedno od najspornijih pitanja od samog početka bila je sudbina države Džamu i Kašmir, većinski muslimanskog regiona čiji je hinduistički maharadža odlučio da pridruži Indiji, što je izazvalo prvi rat između Indije i Pakistana (1947-1948). Od tada, dve zemlje su vodile još dva rata zbog Kašmira (1965. i 1999. godine) i bezbroj manjih sukoba. Kašmir je deo kolokvijalnog diskursa na mnogim jezicima jer već decenijama slušamo o tom nesrećnom regionu.
Kašmir ostaje srž njihovog neprijateljstva, ali sukob ima i dublje identitetske i ideološke korene. Pakistan je osnovan kao država za muslimane, dok je Indija, iako većinski hinduistička, ostala sekularna republika. Ove fundamentalne razlike u vizijama države i društva doprinose stalnom tenzijama. Svaki dogovor je težak i stoji na staklenim nogama jer su strasti između dve nacije uvek uspaljene.
Napad u Pahalgamu, u regionu Kašmira, u aprilu 2025. godine, koji je odneo 26 civilnih života, ponovo je uzbunio svet. Od 2000. godine na ovamo broj terorističkih napada u ovom regionu opada iz godine u godinu, tako da je ovaj masakr dodatno iznenadio svet koji misli da region ide ka dugoročnom miru.
Vladimir Đukanović: Tramp i Carine: Srbija Potpisuje Trgovinski Sporazum sa SAD?
Za razliku od mnogih lokalnih konflikata, eskalacija između Indije i Pakistana nosi potencijal da preraste u ozbiljnu regionalnu, pa čak i globalnu katastrofu. Postoji nekoliko ključnih aspekata zbog kojih ovaj sukob predstavlja globalni rizik.
Prvo i najvažnije, obe zemlje poseduju nuklearno oružje. Indija ima oko 160 bojevih glava, dok Pakistan poseduje približno isti broj, prema procenama Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Postojanje „doktrine minimalnog odvraćanja“ u obe zemlje ne umanjuje opasnost, već je dodatno komplikuje, jer nema jasne garancije da bi upotreba nuklearnog oružja ostala ograničena na taktički nivo.
Nuklearna eskalacija ne bi ostala lokalizovana. Čak i upotreba manjeg broja nuklearnih bojevih glava izazvala bi globalne posledice: stotine hiljada neposrednih žrtava, zatim kolaps zdravstvenih sistema u regionu, kao i dugoročne ekološke posledice. Istraživanja, poput onog koje je 2020. godine objavljeno u „Science Advances“, sugerišu da čak i ograničeni nuklearni rat između Indije i Pakistana može dovesti do smanjenja globalnih temperatura i gladi na svetskom nivou.
Drugi ključni element globalnog rizika jeste međunarodno pozicioniranje dve zemlje. Indija je član BRIKS bloka, bliskog partnerstva sa Rusijom i Kinom, ali i strateški partner Zapada, posebno Sjedinjenih Američkih Država. Pakistan, s druge strane, ima jake veze sa Kinom i, u određenim aspektima, sa zalivskim zemljama. Svaki ozbiljniji sukob bi pokrenuo lavinu diplomatskih aktivnosti i potencijalno uvukao druge velike sile u kriznu situaciju. Svet je trenutno u osetljivoj fazi tako da bi još jedan rat samo dodatno zakomplikovao geopolitičke odnose.
Treći faktor jeste ekonomski značaj regiona. Indija je peta po veličini ekonomija na svetu i jedno od najbrže rastućih tržišta, dok Pakistan predstavlja važan strateški koridor u kineskom projektu Pojas i put. Ometanje trgovinskih tokova, zatvaranje avio-ruta, povećanje cena nafte i gubitak investicione sigurnosti doveli bi do daljeg poremećaja na svetskim berzama i usporavanja globalnog rasta.
Napad u Pahalgamu samo je poslednji u nizu incidenata koji ukazuju koliko je situacija krhka. Indija je optužila Pakistan za podršku militantima, što je Islamabad odlučno odbacio, ali su reakcije bile snažne: proterivanje diplomata, prekid viza, ukidanje ključnog Indus Water sporazuma, zatvaranje trgovinskih ruta. Za sada se situacija komplikuje.
Vojne aktivnosti se takođe pojačavaju: Indija je sprovela raketna testiranja, dok Pakistan održava vojne vežbe u pograničnim oblastima. Ovakve aktivnosti povećavaju rizik od slučajne eskalacije koja bi odvela u širi konflikt.
Zabrinutost nije ograničena samo na Aziju. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Kina i Rusija apelovali su na obe strane da pokažu uzdržanost. Američki Stejt department je pozvao na „odgovorno rešavanje“ situacije, dok su UN izrazile „duboku zabrinutost zbog narušavanja mira“.
Ukoliko bi došlo do otvorenog rata, posledice bi bile stravične. Pored ogromnog broja ljudskih žrtava, usledila bi masovna raseljenja stanovništva, humanitarne krize, kolaps javnih servisa i totalna destabilizacija Južne Azije. Globalni ekonomski rast bi doživeo još jedan udarac u veoma osetljivom istorijskom momentu.
Pitanje Kašmira, iako ukorenjeno u kolonijalnoj prošlosti, ostaje nerešena rana koja može destabilizovati ceo svet. Kolonijalna prošlost i dalje proganja čovečanstvo i mnoga žarišta i dalje tinjaju decenijama nakon pobede nad najvećim zlom modernog doba. Bivše kolonijalne sile nose najveći deo odgovornosti za ove konflikte, naročito zato što ništa nisu uradili da se ti regioni razviju ekonomski i društveno. Nikada nije uspostavljen sistem reparacija gde bi bivše kolonijalne zločinačke države plaćale odštetu do nivoa izjednačenja ekonomskog razvoja u bivšim kolonijama sa maticom. Naprotiv, često i dalje ekonomski eksploatišu svoje bivše žrtve putem izrabljivačkih ugovora.
Ovaj teroristički napad je još jedan dokaz koliko je svet danas krhko mesto. Ako međunarodna zajednica ne pronađe način da umanji tenzije i promoviše dijalog, imamo rizik još jednog potencijalnog rata koji bi mogao imati nesagledive posledice za sve nas.
Izvor: Fejsbučenje
