Piše: Vladimir Đukanović
U Sjedinjenim Državama se ovih dana pojavio novi zakonodavni predlog koji jasno pokazuje u kom pravcu ide američka politika kada je reč o strateškim sirovinama. Senator Bil Hagerti, republikanac iz Tenesija, i senatorka Ketrin Kortes Masto, demokrata iz Nevade, udružili su snage i predložili zakon koji nosi simboličan akronim RAMS Act: Restoring American Mineral Security Act. Ideja je jednostavna, ali duboko politička: stvoriti savez država koje će zajednički štititi svoje tržište od kineskog i ruskog preplavljivanja sveta jeftinim mineralima i time obezbediti dugoročnu kontrolu nad resursima koji su ključni za modernu tehnologiju i vojnu industriju. U pozadini ovog zakona stoji zabrinutost da su Sjedinjene Države i njihovi saveznici previše zavisni od neprijateljskih sila kada je reč o litijumu, kobaltu, retkim zemljama i drugim materijalima bez kojih nema baterija, poluprovodnika, obnovljivih izvora energije i savremene odbrane.
RAMS Act predviđa formiranje onoga što se naziva Critical Minerals Security Alliance, svojevrsni trgovinski savez država koje bi uživale povlašćen tretman kada je reč o izvozu i uvozu ovih sirovina. Članice saveza bile bi oslobođene tarifa na kritične minerale i na proizvode koji se od njih prave, pod uslovom da prihvate pravila igre koja Vašington postavlja. A ta pravila znače usklađivanje tarifa sa američkim merama koje su usmerene protiv Kine, zatim spremnost da se identifikuju i blokiraju pokušaji prikrivanja porekla sirovina, kao i da se spreče investicije u zemlje koje nisu deo saveza.
Ono što je interesantno jeste da predlog zakona predviđa da se novac prikupljen od tarifa koje će i dalje plaćati zemlje van saveza ne troši na krpljenje budžeta, već da ide direktno u fond koji bi podržavao domaće i savezničke projekte eksploatacije i prerade kritičnih minerala. Dakle, reč je o svojevrsnom sistemu preusmeravanja novca iz džepa Kine i Rusije ka američkim rudnicima i fabrikama. Hagerti je naglasio da Kina „veštački potapa cene minerala na globalnom tržištu“ kako bi uništila američku industriju i zadržala monopolsku moć. On vidi RAMS Act kao logičan nastavak Trampove politike trgovinskih tarifa, dok senatorka Kortes Masto, dolazeći iz Nevade, države poznate po rudarenju, naglašava da ovde nema ni crvenih ni plavih, već samo nacionalnih interesa. U vreme teških političkih podela u SAD, ovo je jedan od retkih momenata gde se obe strane, i republikanska i demokratska, slažu.
Ono što čini ovaj zakon zanimljivim jeste njegova višeslojna namena. Sa jedne strane, on je direktno uperen protiv kineske dominacije na tržištu litijuma i retkih ruda. Sa druge strane, predstavlja podsticaj domaćoj industriji koja već godinama upozorava da bez ozbiljnijih investicija u rudnike i prerađivačke kapacitete Amerika neće moći da održi korak sa globalnom trkom za resurse. Treći nivo priče je geopolitički: RAMS Act bi mogao postati temelj šireg međunarodnog trgovinskog aranžmana koji bi obuhvatio zemlje poput Kanade, Australije, Japana i evropskih saveznika. Na taj način bi se stvorila neka vrsta „NATO-a za minerale“, gde bi pravila bila zajednička, a trgovinska politika usmerena na zaštitu tržišta.
Ipak, postavlja se i nekoliko važnih pitanja. Prvo, da li će američki saveznici biti spremni da uvedu iste tarife kao i Vašington prema Kini, znajući da mnoge evropske zemlje i dalje imaju duboke trgovinske veze sa Pekingom? Drugo, da li će ovakav pristup povećati cenu proizvoda unutar samog saveza, jer kada se jednom podignu trgovinske barijere, tržište obično reaguje skupljim inputima? I treće, koliko će ovakva politika zaista ubrzati razvoj domaćih rudnika u Sjedinjenim Državama, gde procedure dobijanja dozvola traju i po deset godina, a lokalne zajednice često pružaju otpor zbog ekoloških rizika?
Zakon predviđa i mehanizam revizije nakon pet godina, kada će američki trgovinski predstavnik imati mogućnost da predloži proširenje saveza na dodatne proizvode, kao i izmene tarifa u zavisnosti od situacije na tržištu. Sve to bi moralo da dobije i odobrenje Američkog kongresa, što znači da će RAMS Act, čak i ako prođe sada, ostati otvoren za političke borbe i u budućnosti. Ono što je jasno jeste da se u Vašingtonu stvara novi konsenzus: bez obzira na partijske boje, Kina i Rusija su identifikovane kao direktni protivnici u trci za kontrolu resursa. A u svetu u kome se sve više govori o energetskoj tranziciji, električnim automobilima, AI infrastrukturi i odbrambenim tehnologijama, ko kontroliše minerale, taj kontroliše i budućnost.
U tom smislu RAMS Act nije samo još jedan zakon. To je pokušaj da se redefiniše globalna ekonomija i da se napravi jasna razlika između „nas“ i „njih“. Ako savez zaživi, on bi mogao postati jedan od stubova nove svetske arhitekture u kojoj će resursi ponovo igrati centralnu ulogu, baš kao što su to činili u kolonijalnim i industrijskim epohama. Jedina razlika je što se sada radi o litijumu umesto o nafti, o retkim rudama umesto o čeliku. A upravo tu leži i rizik: svaka nova linija podele na globalnom tržištu nosi sa sobom mogućnost eskalacije trgovinskih ratova, a možda i šireg geopolitičkog sukoba.
Zato je RAMS Act više od jednog zakonodavnog predloga. To je ogledalo novog sveta u nastajanju, sveta u kome se više ne pita samo ko pravi najjeftiniji telefon ili automobil, već ko kontroliše sirovine od kojih se sve to pravi. I dok se u Vašingtonu spremaju da podvuku crtu, Peking i Moskva pažljivo prate, svesni da će upravo kritične rude odlučivati o tome ko će pisati pravila igre u decenijama koje dolaze.
Izvor: Fejsbučenje
