Петак, 18 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Више од пола вијека марикултуре у Боки Которској

Журнал
Published: 3. август, 2026.
Share
Фото: УЦГ
SHARE

Бока Которска данас је препозната по квалитетним мушуљама (дагњама) и каменицама, али је мање познато да историја њиховог организованог узгоја траје више од пола вијека. Прва озбиљнија истраживања започела су почетком седамдесетих година 20. вијека, са циљем да се утврди погодност залива за развој марикултуре.

Узгој шкољки тада је био готово потпуно ручни. Младе каменице (Ostrea edulis) прикупљане су помоћу снопова грана, такозваних фашина, које су неколико мјесеци остајале у мору. Након разврставања, каменице су причвршћиване цементом у посебне плетенице, поступком који се, уз одређена унапређења, и данас примјењује у појединим земљама Средоземља.

Фото: УЦГ

Млађ мушуља хватала се на стара ужад, позната као кадене, постављена непосредно испод површине мора. Када би довољно порасле, младе мушуље премјештане су у посебне плетенице, перголаре или ресте, које су висиле са плутајућих конструкција. Резултати првих експеримената показали су да Бока Которска има веома повољне природне услове за узгој шкољки.

Каменицама је за достизање тржишне величине потребно приближно 28 до 30 мјесеци, док мушуље сазријевају за 18 до 24 мјесеца, у зависности од услова средине и брзине раста.

Комерцијални узгој мушуља почео је у другој половини осамдесетих година, када је уведена технологија плутајућих паркова, која се користи и данас. Комерцијални узгој европске каменице започео је знатно касније, 2009. године.

Фото: УЦГ

Током наредних деценија стручњаци Института за биологију мора испитивали су могућности узгоја пацифичке каменице (Magallana gigas) и различитих врста риба, међу којима и калифорнијске пастрмке (Oncorhynchus mykiss). Развоју марикултуре допринијели су и пренос знања и међународна сарадња са научницима из Шпаније, Италије, Норвешке, Кине и других земаља.

Данас морска аквакултура у Црној Гори обухвата узгој бранцина, ораде, мушуља и европских каменица. На двадесетак узгајалишта годишње се произведе око 220 тона мушуља и око 20 тона каменица, што је и даље скромно у односу на природни потенцијал Бококоторског залива.

У Институту за биологију мора формирана је савремена лабораторија за марикултуру, са мријестилиштем каменица и погоном за узгој микроалги, основне хране за њихове ларве. Планирано је и отварање одјељења за рециркулациони узгој рибе на копну, гдје ће се истраживати могућности узгоја румбача (Scophthalmus maximus).

Фото: УЦГ

Од првих експеримената са гранама потопљеним у море до савремених лабораторија, развој марикултуре у Боки Которској показује како спој природних услова, науке и упорности може створити темеље одрживе производње хране.

Извор: УЦГ

TAGGED:БиологијаБока которскаУЦГШкољке
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Мујовић поводом 150 година од Битке на Фундини: Споменик је вашега јунаштва Црна Гора и њена слобода
Next Article На чистац – Филип Рот и политички, лични и амерички ломови

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Мирко Даутовић: Газа, Шта је истина о УН резолуцији 2735?

Пише: Мирко Даутовић  Јавности није предочен текст званичне верзије предлога, што поставља питање да ли…

By Журнал

Подвиг Београђанке: Како ми је пут око света на бициклу из корена променио живот

Пише: Бобан Каровић Она није волела путовања. Знала је да се данима спрема чак и…

By Журнал

Мића Вујичић: Надпоп Којовић, Карневал наше стварности

Пише: Мића Вујичић Као у детињој игри, када смо улазили у напуштене банатске куће и…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Ненад Павловић: Стваралаштво је једини противотров за смртност

By Журнал
Слика и тон

Данило Бата Стојковић – Трајни власник глуме

By Журнал
Слика и тон

У Никшићу и Херцег Новом и ове године Љетња школа српског језика за странце: Пријаве до 1.маја

By Журнал
Слика и тон

У Никшићу представљен зборник „Анђели у књижевности“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?