Muslimanska i hrišćanska populacija su sve bliže po brojnosti. Najveći broj hrišćana ne živi više u Evropi, već u podsaharskoj Africi.
Na kraju decenije koja se završila 2020. godine, hrišćani su i dalje činili najveću versku grupu na svetu, ali rast hrišćanstva nije išao u korak s ukupnim porastom svetske populacije. S druge strane, islam, najbrže rastuća velika svetska religija, povećao je svoj udeo u svetskoj populaciji, kao i religijski neopredeljeni, pokazuje izveštaj istraživačkog centra „Pju“.
Iako je ukupan broj hrišćana, računajući sve konfesije, nastavio da se povećava, dostigavši 2,3 milijarde, njihov udeo u svetskoj populaciji opao je za 1,8 procenata i iznosi 28,8 odsto. Taj pad je u velikoj meri posledica napuštanja vere. S druge strane, broj muslimana porastao je za 1,8 procenata i sada čini 25,6 odsto svetske populacije, navodi se u izveštaju koji se zasniva na analizi više od 2.700 popisa i istraživanja o verskoj pripadnosti.
„Zapanjujuće je da su se tako dramatične promene desile u svega deset godina. Tokom tog perioda, muslimanska i hrišćanska populacija sve su bliže po brojnosti. Muslimani su rasli brže nego bilo koja druga velika religijska grupa“, rekao je Konrad Heket iz istraživačkog centra „Pju“, inače glavni autor izveštaja.
U izveštaju se rast islama pripisuje mlađoj demografskoj strukturi muslimanskog stanovništva (prosečna starost oko 24 godine naspram globalnog proseka među nemuslimanima od oko 33 godine), višoj stopi fertiliteta u nekim regijama i nižim stepenom napuštanja vere.
Duhovno veče u Trebinju: Otac Gojko Perović o potrebi čovjeka za Bogom
„Među mladima, na svaku osobu koja postane hrišćanin dolaze tri osobe koje su odrasle kao hrišćani, ali napuštaju veru“, rekao je Heket.
Prema istraživanju, najveći procenat hrišćana, oko 31 odsto, danas se nalazi u podsaharskoj Africi. Nekada je Evropa imala najveći broj hrišćana na svetu.
„To je rezultat visoke stope nataliteta, mladog stanovništva i opšteg rasta u podsaharskoj Africi, ali i starenja populacije, niske stope rađanja i sve većeg napuštanja vere u Evropi“, kaže autor istraživanja.
Promena verske pripadnosti doprinela je globalnom porastu broja osoba koje se izjašnjavaju kao verski neopredeljeni. Dok se 2020. godine gotovo četvrtina svetske populacije (24,2 odsto) nije izjašnjavala kao pripadnici bilo koje religije, deset godina ranije taj broj iznosio je 23,3 odsto. Iako su istraživači ranije predviđali pad broja neopredeljenih zbog sve starije strukture stanovništva i manje dece, Heket sada kaže da je izlazak iz religije, a naročito hrišćanstva, zapravo doveo do njihovog porasta.
Najveći broj religijski neopredeljenih nalazi se u Kini: 1,3 milijarde od ukupno 1,4 milijarde stanovnika, zatim u Sjedinjenim Američkim Državama, sa 101 milion neopredeljenih od ukupno 331,5 miliona stanovnika, i u Japanu, sa 73 miliona od 126,3 miliona.
U Kini je uobičajeno da ljudi imaju religijska uverenja, ali se samo deset formalno izjašnjava kao pripadnici neke religije ili verske zajednice, izveštava „Pju“ 2023. godine. Na sličan način, novi izveštaj meri samoprijavljenu versku pripadnost širom sveta, što ne obuhvata uvek nijanse i složenost identiteta koji se razvijaju. Mnogi ljudi imaju religijska ili duhovna uverenja ili posećuju bogosluženja, ali odbacuju formalne verske etikete.
Druga grupa koja je doživela značajan pad su budisti, jedina religija koja je 2020. godine imala manje pripadnika (324 miliona) nego 2010. godine (343 miliona). Razlog za to su, navodi se, napuštanje vere i niska stopa rađanja. Oni koji se identifikuju kao hindusi i Jevreji zadržali su proporcionalan udeo u svetskoj populaciji.
„Ponekad se čuju glasine o verskom preporodu i svakako je moguće da religija u nekim mestima poraste. Ali u ovom pažljivom desetogodišnjem istraživanju koje smo sproveli, širi trend pokazuje da se ljudi u mnogim krajevima sveta udaljavaju od religije“, kaže Heket.
Na osnovu obrazaca prelaska iz vere u veru, razlike u godinama i plodnosti, Heket procenjuje da će se približavanje broja hrišćana i muslimana nastaviti, pri čemu bi islam mogao postati najveća svetska religija u narednim godinama.
„Sledeća faza našeg istraživanja u okviru ovog projekta biće izrada demografskih projekcija kako bismo dobili nove procene kada bi ta konvergencija mogla da se dogodi“, rekao je Heket.
Izvor: RT Balkan
