Debata dvoje predsedničkih kandidata Emanuela Makrona i Marin le Pen ispunila je sinoć očekivanja.
Bila je pasionirana, na momente žestoka i pokazala koliko se oboje dijametralno razlikuju. Jedno spram drugog više od dva i po sata razmatrali su teme kojima Francuzi daju najviše značaja, počev od kupovne moći koja zauzima centralno mesto u predizbornoj kampanji.
Marin le Pen je poručila da je narod poslednjih pet godina patio, da je zabrinut i da sumnja u budućnost. Založila se za kolektivnu bezbednost, porast kupovne moći, pravdu, ekonomski patriotizam, asimilaciju pridošlica, jedinstvo danas podeljenih Francuza, za šta je optužila Makrona, a on se „branio“ teškim periodom bez presedana, pandemijom, i sada ratom na evropskom tlu.
Le Penova je za izlazak iz evropskog tržišta električne energije, regulisane cene, ukidanje poreza na osnovne proizvode kada je inflacija jača od rasta. Makrona je optužila da francusku kao svetsku silu želi da svede na evropski nivo, da je francusku zastavu zamenio evropskom i poručila da ne postoji evropski suverenitet jer ne postoji evropska nacija. Želi da dubinski promeni EU u „Evropu nacija“, a opsesija su joj Francuzi koji mogu da rade u svojoj zemlji.
Makron je predložio prehrambeni ček za najugroženije.
– Ne mogu samostalno da se menjaju pravila kluba – rekao je i istakao da veruje u EU i francusko-nemački motor i da bi nacionalni prioritet predstavljao kraj evropskog tržišta.
Marin le Pen predlaže punu penziju između 60. i 62. godine života, smatrajući da je nečovečno da se radi duže, Makron uvodi postepeni odlazak sa 65 godina 2031. Le Penova je navela i da je za vreme Makronovog predsedavanja broj siromašnih porastao za 400.000, a Makron da je ponosan kako je upravljano pandemijom. Marin le Pen je poručila i da je model liberalne ekonomije odgovoran za uništavanje ekologije.
Le Penova je bezbednosno stanje u zemlji ocenila kao suočavanje s „varvarstvom i divljaštvom“ i usprotivila se masivnoj i anarhičnoj imigraciji. Zagovara izbacivanje delinkvenata stranaca i da Francuzi imaju prioritet pri zapošljavanju.
Makron je uzvratio da je povećao za 10.000 broj policajaca i žandarma i istakao efikasnu borbu protiv terorizma. Le Penova je poručila da želi da se bori protiv islamističke ideologije koja napada sekularnost, ravnopravnost muškaraca i žena, demokratiju, ne protiv islama kao religije. Zagovara zatvaranje radikalnih džamija i zabranu zabrađivanja žena na javnom mestu, ocenivši to „uniformom koju nameću islamisti“.
– Ako zabranite zabrađivanje, stvorićete građanski rat u naseljima – bio je alarmantan Makron.
– Strašno je to što govorite – uzvratila mu je Marin le Pen.
– Koliko bi policajaca trebalo da juri zabrađene? – upitao je Makron.
– A koliko ih je pratilo one koji ne nose maske? – nije se dala Le Pen.
Francuzi će između dva kandidata birati u nedelju.
Žestoko oko Rusije i Ukrajine
Povodom rata u Ukrajini, Makron je naveo da treba sprečiti dalju eskalaciju i „Rusiju vratiti rezonu“, a Marin le Pen optužio da je priznala aneksiju Krima i da zavisi od ruskog kredita. Ona mu je uzvratila da je Putina pompezno primao u Versaju i izrazila solidarnost s Ukrajincima, ali se i usprotivila sankcijama na energente koje bi više štete nanele Francuzima nego Rusima.
Izvor: Novosti
