Mуслиманска и хришћанска популација су све ближе по бројности. Највећи број хришћана не живи више у Европи, већ у подсахарској Африци.
На крају деценије која се завршила 2020. године, хришћани су и даље чинили највећу верску групу на свету, али раст хришћанства није ишао у корак с укупним порастом светске популације. С друге стране, ислам, најбрже растућа велика светска религија, повећао је свој удео у светској популацији, као и религијски неопредељени, показује извештај истраживачког центра „Пју“.
Иако је укупан број хришћана, рачунајући све конфесије, наставио да се повећава, достигавши 2,3 милијарде, њихов удео у светској популацији опао је за 1,8 процената и износи 28,8 одсто. Тај пад је у великој мери последица напуштања вере. С друге стране, број муслимана порастао је за 1,8 процената и сада чини 25,6 одсто светске популације, наводи се у извештају који се заснива на анализи више од 2.700 пописа и истраживања о верској припадности.
„Запањујуће је да су се тако драматичне промене десиле у свега десет година. Током тог периода, муслиманска и хришћанска популација све су ближе по бројности. Муслимани су расли брже него било која друга велика религијска група“, рекао је Конрад Хекет из истраживачког центра „Пју“, иначе главни аутор извештаја.
У извештају се раст ислама приписује млађој демографској структури муслиманског становништва (просечна старост око 24 године наспрам глобалног просека међу немуслиманима од око 33 године), вишој стопи фертилитета у неким регијама и нижим степеном напуштања вере.
Духовно вече у Требињу: Отац Гојко Перовић о потреби човјека за Богом
„Међу младима, на сваку особу која постане хришћанин долазе три особе које су одрасле као хришћани, али напуштају веру“, рекао је Хекет.
Према истраживању, највећи проценат хришћана, око 31 одсто, данас се налази у подсахарској Африци. Некада је Европа имала највећи број хришћана на свету.
„То је резултат високе стопе наталитета, младог становништва и општег раста у подсахарској Африци, али и старења популације, ниске стопе рађања и све већег напуштања вере у Европи“, каже аутор истраживања.
Промена верске припадности допринела је глобалном порасту броја особа које се изјашњавају као верски неопредељени. Док се 2020. године готово четвртина светске популације (24,2 одсто) није изјашњавала као припадници било које религије, десет година раније тај број износио је 23,3 одсто. Иако су истраживачи раније предвиђали пад броја неопредељених због све старије структуре становништва и мање деце, Хекет сада каже да је излазак из религије, а нарочито хришћанства, заправо довео до њиховог пораста.
Највећи број религијски неопредељених налази се у Кини: 1,3 милијарде од укупно 1,4 милијарде становника, затим у Сједињеним Америчким Државама, са 101 милион неопредељених од укупно 331,5 милиона становника, и у Јапану, са 73 милиона од 126,3 милиона.
У Кини је уобичајено да људи имају религијска уверења, али се само десет формално изјашњава као припадници неке религије или верске заједнице, извештава „Пју“ 2023. године. На сличан начин, нови извештај мери самопријављену верску припадност широм света, што не обухвата увек нијансе и сложеност идентитета који се развијају. Многи људи имају религијска или духовна уверења или посећују богослужења, али одбацују формалне верске етикете.
Друга група која је доживела значајан пад су будисти, једина религија која је 2020. године имала мање припадника (324 милиона) него 2010. године (343 милиона). Разлог за то су, наводи се, напуштање вере и ниска стопа рађања. Они који се идентификују као хиндуси и Јевреји задржали су пропорционалан удео у светској популацији.
„Понекад се чују гласине о верском препороду и свакако је могуће да религија у неким местима порасте. Али у овом пажљивом десетогодишњем истраживању које смо спровели, шири тренд показује да се људи у многим крајевима света удаљавају од религије“, каже Хекет.
На основу образаца преласка из вере у веру, разлике у годинама и плодности, Хекет процењује да ће се приближавање броја хришћана и муслимана наставити, при чему би ислам могао постати највећа светска религија у наредним годинама.
„Следећа фаза нашег истраживања у оквиру овог пројекта биће израда демографских пројекција како бисмо добили нове процене када би та конвергенција могла да се догоди“, рекао је Хекет.
Извор: РТ Балкан
