Пише: Вера Дидановић
Удица је бачена, али изгледа да мамац не ради тако добро као раније: Информер је обзнанио, а други таблоиди пренели, да је “Вучићу дозлогрдило” те да “ускоро подноси оставку”. И ништа.
Рекло би се, наиме, да се, после свих година борбе за смену Вучићеве власти, баш нико са опозиционог пола Србије није потресао због “вести” која делује као чиста ексклузива. Не само да није било хрпе брзих и запаљивих реакција политичких партија, него је и на друштвеним мрежама “информација” само спорадично дељена, најчешће уз коментар који указује на потребу власти да скрене пажњу са растуће побуне.
Потресао се, додуше, Вучићев кум Дарко Глишић, тренутно распоређен на позицију министра за јавна улагања (“Све би се суновратило кад би дао оставку”) као и главна естрадна подржаватељка власти, Јелена Карлеуша. Обоје такође преко Информера.
За њима се наређала цела колона функционера и чланова, који су осетили потребу да изразе подршку председнику.
Научило се, изгледа, свашта – што из дванаестогодишњег искуства са Вучићевим начином владања и употребом таблоида са незваничном функцијом овлашћених гласноговорника, што из приступа студената “тебе ништа нисмо питали” који је, изгледа, озбиљно заболео Свемоћног. Толико, да је у уторак цела влада морала да у директном преносу отрпи изразито увредљиву сеансу Вучићеве демонстрације неокрњене моћи.
А шта нам је, заправо, поручено преко председниковог омиљеног новинара?
“Иако то нико од њега не тражи, чак ни малобројни студенти који под утицајем западних служби покушавају да руше Србију”, тврди лист, шеф државе могао би да поднесе оставку и изазове изборе на свим нивоима, при чему је “сасвим могуће не би узео учешћа у парламентарним изборима”.
Додаје се и да би се то могло десити у наредна три месеца, али се не објашњава зашто нам се “вест” саопштава сада, па да противници имају времена да се спреме, уместо да се лепо ставе пред свршен чин и почисте једним потезом?
Да није, можда, реч о припреми за велики догађај у суботу, како нам се представља најављено Вучићево обраћање, које се од других његових обраћања разликује првенствено по томе што је заказано за дан уочи заједничког протеста студената, пољопривредника и грађана, комбинације снага какву још нисмо пробали?
После свих неуспешних покушаја да се жилава студентска побуна заустави, властима је потребан нови потез, који би пробуђену јавност могао замајати, уверити је да је цела прича већ завршена а “ослобођење” на помолу, па је зато време за посвећивање предстојећим празницима, уместо даље борбе за правду и здрав разум. А шта би, из угла власти, могло бити снажније и шокантније од најаве могућности да останемо без ЊЕГА?
Наравно да напредњачку власт не треба потцењивати, чак ни кад делује оволико унезверено као што је то очигледно последњих дана. Све полуге моћи којим располаже и даље су неокрњене – и пропагандна машинерија, и сила у свим облицима, званичним и парамилитарним, и институције из којих се само спорадично отме дах живота.
И наравно да смо научили да Вучић увек има више различитих опција и да, пре него што се одлучи за коначну, пушта пробне балоне и анализира одговоре.
Прича о оставци могла би, зато, имати још један циљ осим поменутог замајавања, али једнако различит од званичног: да припреми јавност за расписивање оног “саветодавног референдума” о Вучићевој позицији, који нам у последње време стално помиње, док таблоиди разрађују причу тврдњама да опозиција нема храбрости да прихвати понуду.
Циљ евентуалног референдума, наравно, не би било повлачење о коме Информер говори, већ сасвим супротно – разводњавање кризе а потом и свим могућим манипулацијама добијени резултат што гласања, што бројања гласова, који председнику саветује да настави да се “бори за Србију”, баш као и до сад.
У контексту свести о склоности развијању већег броја опција, ни изазивање избора чак и на председничком нивоу није, макар теоретски, искључено: могуће је замислити, рецимо, расцепкану опозицију ухваћену на погрешној нози, притиснуту захтевима јавности да не пристане на изборе под непромењеним условима, како се одлучује за бојкот и тиме препушта напредњацима (макар) двотрећинску већину у новом парламенту. Резултат би био промена Устава и повратак Вучића на премијерску функцију, на којој би се на миру бавио оним што га тренутно највише занима – изложбом мини Експо.
А шта каже пракса?
Скоро педесет дана, од пада новосадске надстрешнице која је убила 15 људи, власт повлачи искључиво погрешне потезе, којим постиже само додатно распиривање побуне. Играње са планом толико компликоване операције као што би био покушај пролећног пресељења председника у премијерску канцеларију, зато, могла би бити грешка над грешкама. И то фатална: нешто попут “скраћивања мандата” Бориса Тадића из 2012, захваљујући ком је и почела ера напредњаштва.
Извор: Радар
