Црногорска Влада објавила је Анализу консолидоване јавне потрошње Црне Горе за трећи квартал 2024. године, која открива позитивне трендове у економији, али и одређене изазове с којима се земља суочава.
Јавни приходи у периоду од јануара до септембра ове године износили су 2.381,8 милиона еура, што чини 32,7% процијењеног БДП-а. Ово представља повећање од 10,1% у односу на исти период 2023. године. Јавна потрошња је износила 2.264,1 милион еура (31,1% БДП-а), што је за 16,1% више него претходне године.
Упркос повећаној потрошњи, остварен је суфицит од 117,7 милиона еура, што чини 1,6% БДП-а.
Приходи буџета су достигли 2.075,6 милиона еура, што је за 9% више него у истом периоду 2023. године. Посебно је велики био раст пореза на добит правних лица (44,9%) и пореза на доходак физичких лица (37,4%, а и ПДВ је такође забиљежио значајан раст од 14,1%.
Издаци буџета су износили 1.989,0 милиона еура (27,3% БДП-а) што је за 15,2% више него претходне године. Ово повећање се приписује већим издвајањима за пензије, здравство и плате у јавном сектору.
Када је ријеч о локалној самоуправи, изворни приходи локалних самоуправа су порасли за 17,8% на 306,2 милиона еура, али и издаци су такође порасли за 22,9% на 275,1 милиона еура. Упркос повећаним трошковима, локалне самоуправе су оствариле суфицит од 31,1 милион еура.
Црногорска економија показује знаке снажног опоравка након пандемије КОВИД-19. Раст прихода у свим кључним категоријама указује на повећану економску активност и побољшану наплату пореза. Посебно је охрабрујући раст пореза на добит и доходак, што сугерише повећање запослености и профитабилности предузећа. Међутим, ту је и значајан раст јавне потрошње (16,1%). Иако је дио овог повећања оправдан (повећање минималних пензија, улагања у здравство), дугорочно одржавање овог тренда могло би довести до буџетских проблема. Остварени суфицит од 1,6% БДП-а је позитиван знак фискалне дисциплине, али треба имати на уму да је ово дјелимично резултат једнократних прихода и можда није одрживо дугорочно. Раст прихода локалних самоуправа је охрабрујући, али бржи раст издатака указује на потребу за бољим управљањем финансијама на локалном нивоу.
Поставља се питање који су изазови и препоруке, и анализирали смо трендове дате овим Владиним документом, па се кључни изазови из анализе консолидоване јавне потрошње за трећи квартал 2024. године могу груписати у неколико категорија:
1. Одржавање раста јавних прихода
- Пад једнократних прихода: У прва три квартала 2024. године, “остали приходи” су се значајно смањили (-48,2% у односу на исти период 2023.), што указује на ослањање на ненамјенске или повремене изворе прихода. Овај пад ствара притисак на јавне финансије и повећава потребу за стабилнијим и предвидљивијим изворима.
- Висока зависност од ПДВ-а: Порез на додату вриједност чини велики део укупних прихода. Иако је раст ПДВ-а био веома значајан (+14,1%), ослањање на овај извор може постати ризично ако се деси економско успоравање или пад потрошње.
2. Раст расхода
- Социјални издаци: Трансфери за социјалну заштиту, попут пензија, повећани су за 23,6%, што рефлектује политику повећања минималних пензија. Иако је ово позитиван социјални сигнал, континуирани раст ових расхода може угрозити фискалну стабилност без сличног повећања прихода.
- Раст плата у јавном сектору: Због повећања зарада кроз пензиону реформу и гранске колективне уговоре, издаци за бруто плате значајно су порасли. Ова динамика може додатно оптеретити буџет у будућности ако се не повећа продуктивност сектора.
3. Ефикасност локалне самоуправе
- Неиспуњење планираних прихода: Иако су приходи локалних самоуправа порасли за 17,8% у односу на 2023., остају 3,8% испод планираног износа, што указује на проблеме у пројектовању или прикупљању прихода на локалном нивоу.
- Неравномјерна динамика расхода: Расходи локалних самоуправа порасли су за 22,9%, што може рефлектовати лошију контролу над буџетским издвајањима.
4. Капитална улагања
- Иако су капитални издаци реализовани на високом нивоу (98,7% плана), постоји изазов у обезбјеђивању ефикасне реализације ових пројеката и њихове економске исплативости. Повећање за 14,6% у односу на 2023. указује на добру динамику, али дугорочна вриједност ових инвестиција за раст БДП-а остаје кључни изазов.
5. Макроекономски ризици
- Потенцијална инфлација: Повећање социјалних трансфера и плата може утицати на раст инфлације, што би додатно умањило куповну моћ грађана и повећало трошкове јавне администрације.
- Екстерна зависност: Раст прихода може бити осјетљив на глобалне економске промјене, попут смањења увоза или пада цијена кључних производа који генеришу акцизе (на примјер, гориво и дуван).
Извор: Банкар.ме