Пише: Оливер Јанковић
Најбољи и најуспјешнији су одиграли по 6 утакмица, они нешто мање спретни и окретни – утакмицу мање. Фудбала је било таман толико, да не остаје ни грам сумње да су сви учесници четврт-финала уједно и екипе које су овога мундијалског љета показале најбољи фудбал. Као што, послије синоћ завршеног четврт-финала, нико не сумња да је Француска боља од Марока, а Шпанија од Белгије, исто као што су се Енглези и Аргентинци доказали као издржљивији и искуснији тимови од Норвешке и Швајцарске.
У ери интернета, свима су нам доступне статистике са појединачним и екипним учинцима учесника Мундијала, и према свему што смо видјели у полуфинале су отишле 4 екипе које најбоље играју, са најбољом колективном тактиком и највише појединачних фудбалских бисера. На другој страни Бразил, Португал, Хрватска, Њемачка, Турска… нијесу тек несрећно елиминисани фаворити, него екипе које у три, четири или чак 5 утакмица нијесу оставиле ама баш никакав утисак о неком посебном квалитету.
Изузетак је Холандија, која јесте показала „атомски фудбал“, и која је раме уз раме по свему, бар са учесницима четврт-финала, али стицајем околности и вољом жријеба, нијесу ушли ни међу 16 екипа. Али опет, са друге стране: па не можеш губити на пеналима у нокаут-фази три од четири претходна мундијала, а претендовати на свјетски врх! Осим добре игре и савршене тактике коју очигледно посједујеш, па шутни брате тај пенал, онако како се шутира – јако и у страну. Не можеш се звати Холандија, а не знати пуцати пенале. Недопустиво.
Овај Мундијал, иако је носио „превише учесника и мечева преко сваке мјере“ успио је мајсторски да просије квалитет свих екипа, до самог полуфинала. Као никад прије, међу 4 најбоље екипе управо су они који су на том мјесту били „већ виђени“ и прије почетка првенства. Или нека ми неко искрено каже да је прогнозирао полуфинале без Француске, Шпаније, Енглеске или Аргентине? А онај ко је на њиховом мјесту замишљао Португал, Бразил или Њемачку, мислим да је убједљиво демантован.
На сваком претходном мундијалу међу 8 па и међу 4 најбоља тима, успијевао је да „залута“ неко неочекиван. У Катару 2022 то је био Мароко, а у Русији 2018 то су мање-више били и Белгија и Хрватска. У Бразилу 2014 је то био управо Бразил, што је довело до оних трагичних 1 : 7 код куће против Њемаца. У Африци 2010, то је био Уругвај; у Њемачкој 2006 – Португал; у Јапану и Кореји 2002, то су били Корејанци и Турци….
Е сад, већ читам теорије завјере о судијском „гурању Аргентине“ и о „ФИФА неправди против Норвешке“, али морам признати да су то бајке за малу дјецу. Јесу ли судије криве што Емболо из Швајцарске траги-комично глуми каскадера? Је ли неко из ФИФА повукао Халанда из игре при резултату -1, када би један гол могао све да промијени? Можда ФИФА завјера и трампизација фудбала постоји на неком другом бизнис и организационом нивоу, али на нивоу игре, што се тиче овог Мундијала 2026 не постоји нека пета екипа која је завриједила да се нађе у завршници, више од ових који ће сјутра или прекосјутра подијелити мегдане. Уживајте!
