У свијету науке, ријетки су научници чије се име повезује с открићем више од десет нових врста. Када се такав допринос комбинује с преданим наставним радом, међународним истраживачким угледом и уређивањем престижних научних часописа, ријеч је о личности која обједињује научну изврсност и посвећеност образовању. Проф. др Владимир Пешић са Природно-математичког факултета Универзитета Црне Горе један је од најцитиранијих научника из Црне Горе према Станфордовој листи, са скоро 500 описаних врста нових за науку и препознатљивим доприносом у области екологије, еволуције и таксономије бескичмењака.
У овом интервјуу говори о свом истраживачком путу, значају научне сарадње, изазовима у очувању биодиверзитета, култури научног препознавања и порукама које шаље младим истраживачима. Његова порука је јасна: наука не трпи површност — тражи преданост, интегритет и храброст да се мисли изван оквира.
ПР УЦГ: У области биологије, једно од највећих професионалних признања за научника представља чињеница да нова врста организма буде названа по њему. По Вама је названо више од десет нових врста?
ПРОФ. ДР ПЕШИЋ: Тачније, 17 врста нових за науку названо је у моју част – из различитих група организама, како малих, тако и великих, и из различитих дјелова свијета – од Аустралије и Хималаја до Свете Луције на Карибима. Искрено, за мене је то највећа награда, важнија од позиција на различитим листама које су увијек квантитативне и не узимају у обзир неке друге параметре који су за многе научнике често значајнији.
ПР УЦГ: Према најновијем издању Станфордове листе најутицајнијих свјетских научника, уврштени сте међу 2% најцитиранијих истраживача глобално. Какво је Ваше мишљење о значају оваквих признања за промоцију науке и јачање академске културе на универзитетима попут Универзитета Црне Горе?
ПРОФ. ДР ПЕШИЋ: Број академаца који се налазе на Станфордовој листи данас је параметар који је постао важан за све универзитете у свијету и већина њих чини много да би те појединце представила и промовисала у својој заједници и шире. У том смислу, вјерујем да је то важно и за Универзитет Црне Горе, који треба (и мислим да то ради) да развија културу препознавања успјешних појединаца у науци. Таквих појединаца има у нашој заједници знатно више него што је тренутно приказано на листи, и они, несумњиво, доприносе имиџу и бољем позиционирању Универзитета.
Кад смо већ код позиционирања, сматрам да УЦГ треба да инсистира на рангирању универзитета у Црној Гори. Није важно што постоје четири универзитета у Црној Гори. Треба да будемо искрени, у Црној Гори постоји дубоко укоријењена култура банализације научног рада, као и уопште просвјетног рада, као и уврежен систем “ураниловке” који је усмјерен против оних који имају реалне резултате.
Чињеница да се свих ових година није одмакло од идеје рангирања универзитета у Црној Гори показује да постоји отпор на нивоу државних институција, али управо због тога УЦГ треба да буде активнији (да не кажем агресивнији) — не само због наших научника и професора који су неупоредиво квалитетнији, већ прије свега због студената који посвећују неупоредиво више времена, енергије и труда у поређењу са њиховим вршњацима на другим универзитетима у Црној Гори и региону.
ПР УЦГ: Која су то истраживања која су вас посебно фасцинирала или оставила траг у досадашњем научном раду и зашто?
ПРОФ. ДР ПЕШИЋ: Моја истраживања везана су за три обасти (и предмете које предајем на Природно-математичком факултету): еволуцију, екологију, и зоологију бескичмењака. Ове три области се, наравно, преплићу. Чињеница да сам до сада описао скоро 500 врста нових за науку чини да ме можда највише повезују са таксономијом и истраживањем биодиверзитета. Морам рећи да сам само мали број од ових врста лично сакупио. У највећем броју случајева то су урадиле колеге које се у својим државама баве истраживањем биодиверзитета, и који раде изванредан посао, а што укључује на само сакупљање већ најчешће и ДНК секвенционирање овог материјала са циљем разјашњавања еволутивне историје тих врста и подручја на којима живе. Нове врсте које описујем, а које настају из тих колаборација, имају позитиван feedback на заштиту биодиверзитета у у државама одакле су описане. Само прошле године, кроз BGE (Biodiversity Genomics Europe) пројекат описали смо седам нових врста из Португала, а исто толико је било и текстова у водећим порталима и медијима у Португалу, што је изузетно важно и што посебно форсирам код својих спољашњих сарадника.
Ту су, наравно, и истраживања из екологије (која доносе и највећи број цитата), а која се односе на истраживање екологије извора и подземних вода на глобалном нивоу. Та истраживања укључују истраживање екологије врста које насељавају ова станишта. Национални пројекат који водим бави се трансфером микропластике кроз ланце исхране (предатор–плијен) у овим екосистемима и представља област која је за мене потпуно нова – и управо зато још интересантнија.
ПР УЦГ: Једна од нових врста пијавица откривена је у барама близу Скадарског језера. Како бисте описали биодиверзитет Црне Горе и њен значај за научна истраживања? Споменули сте да предвиђате нестанак великог броја врста у наредних 50 година због климатских промјена. Шта наука може учинити да помогне у очувању ових врста?
ПРОФ. ДР ПЕШИЋ: Што се тиче нове врсте која је релативно скоро описана, трудим се да не издвајам ниједну посебно, из разлога што је свака врста посебна и прича за себе, која најчешће захтијева превише текста. Често у медијима, као и студентима, кажем да се бавити истраживањем бодиверзитета значи бавити се науком са “роком”. Наиме, научне студије указују да ће у идућих 30 до 50 година највећи дио биодиверзитета нестати, и да зато многе врсте никада неће бити ни описане. После више од 25 година истраживања биодиверзитета на глобалном нивоу нисам оптимиста да је могуће систематски сачувати биодиверзитет (и природу). Рећи ћу вам да број пројеката из заштите биодиверзитета, те утицаја климатских промјена, никада није био већи у ЕУ простору за научне пројекте, али су ефекти заштите биодиверзитета све поразнији. Прошле године био сам један од уредника специјалног броја о заштити Каспијског мора и анализа података је показала да једини период кад није дошло до деградације животне средине и биодиверзитета овог екосистема је био између 2020. И 2023. године – током пандемије вируса корона.
Нажалост, убијеђен сам да не постоји модел који би омогућио да се, с једне стране, сачува биодиверзитет, а с друге стране, да се настави оно што на овом цивилизацијском нивоу називамо “напретком човјечанства”.
ПР УЦГ: Недавно сте истакли да се глас науке слабо чује, посебно у вези са екологијом и биодиверзитетом. Шта мислите да би требало да се мијења како би наука имала већи утицај на друштво?
ПРОФ. ДР ПЕШИЋ: Научни подаци које добијемо кроз научне пројекте могу да послуже како владиним, тако и невладиним организацијама у предлагању и имплементацији мјера за заштиту угрожених врста, станишта и екосистема. Ове године, имали смо веома бројну групу истраживача са Универзитета из Пољске, Њемачке и Италије, са којима смо радили истраживање с циљем сакупљања материјала за ДНК анализе организама који насељавају мочварна подручја у залеђу Велике плаже у Улцињу. У јулу планирамо међународну експедицију у канјону Комарнице. Нема сумње да ће ти резултати бити интересантни, и да ће се наћи интересантне врсте, али да ли то може утицати на оно што је већ испланирано (договорено) за Велику плажу или Комарницу? Одговор на ово питање вјерујем да је јасан сваком грађанину. Наравно то не значи да треба да одустанемо, и вјерујем да оно што раде истраживачи са студијског програма Биологија је најбољи примјер да наука може и треба да мијења друштво.
ПР УЦГ: Као професор на Природно-математичком факултету УЦГ у области екологије и еволуције, како успостављате равнотежу између науке и наставе?
ПРОФ. ДР ПЕШИЋ: Вјерујем да, као и велика већина професора на УЦГ, и ја покушавам наћи баланс између науке и предавања, која су ипак увијек на првом мјесту. Јако је важно заинтересовати студенте. Курсеви Екологије и Еволуције који су на трећој години ту пружају више могућности у односу на Зоологију бескичмењака која је на првој години. На крају истакао бих да велики дио времена посвећујем научном часопису “Ecologica Montenegrina” чији сам главни уредник, а што сматрам веома важним. Велике земље имају културу да формирају и одржавају своје часописе (у које истраживачи из “малих” земаља шаљу своје радове), као што имају и велике музеје и научне центре са условима у којима је могуће квалитетно похранити биолошки и генетички материјал врста које описују научници из тих “малих” земаља. Одржавање и развој научног часописа “Ecologica Montenegrina” лично сматрам једним од својих највећих успјеха.
ПР УЦГ: Шта бисте препоручили младим истраживачима који желе да се баве овим областима?
ПРОФ. ДР ПЕШИЋ: Најважније је радити, радити и учити. Понекад мислим да се превише заштитнички постављамо према нашим младим истраживачима. У свијету какав је данас, млади људи се налазе у конкуренцији са другим истраживачима онога што зовемо тако популарно Јединствени европски истраживачки простор, и у будућности та компетиција ће бити само оштрија — и за ресурсе, и за пројекте и за каријере.
Извор: УЦГ
