Субота, 24 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Уздамо се у летњу офанзиву у Украјини

Журнал
Published: 8. јул, 2024.
Share
Фото: Политика
SHARE

Пише: Милан Галовић

Рад Михаила Звинчука, у светској јавности заинтересованој за војна збивања познатог под псеудонимом Рибар, што је назив његовог телеграм канала који прати 1,2 милиона људи, упечатљив је пример фузије стручног блога, истраживачког новинарства и аналитике. По образовању официр и преводилац за енглески и арапски, овај Рус има искуства у војним мисијама у Сирији и Ираку. Радио је у систему информисања руске војске и водио међународну редакцију у медијском холдингу „Патриот” контроверзног Јевгенија Пригожина, за кога, као његов бивши сарадник, не верује да је погинуо у паду авиона јер је реч о човеку који је у секунди мењао одлуке и почињао испочетка, доказујући да може да изведе оно што други не могу.

Звинчукове информације захваљујући његовим и партнерским каналима стижу до 12 милиона људи. Финансира се продајом анализа и услуга институцијама и компанијама, као и подршком индивидуалних пратилаца. Псеудоним је преузео из научне фантастике, књиге Роберта Џордана „Прстен времена”.

Вук Бачановић: Мјесто за Сребреницу у српској историји

„Тамо, у том измишљеном свету, постоји аналог шаха. Главна фигура у том паралелном шаху зове се Рибар. Она не постоји од почетка игре, него се појављује нееочекивано у неком тренутку игре, у потпуности мењајући ситуацију. То ми се допало, па сам преузео то име. На српском рибар је – рибар, у старом руском језику такође, али данас се користи савременији израз. Светог Андреја Првозваног звали су рибаром свих мртвих. То је древна реч. Постоји израз „ловити рибу у мутној води”, посебно кад говоримо о политици. Ја сам, практично, у улози рибара, ловим тему која ме занима у мору мутних информација политике”, каже Звинчук у интервјуу за „Политику” датом у бару хотела „Москва” у Београду, током којег смо разговарали о рату у Украјини и другим темама.

Помињемо Пригожина, који је говорио о корупцији у Министарству одбране. У којој мери је та корупција урушила морал руског народа и војске, да ли је, по вашем мишљењу, Сергеј Шојгу смењен или распоређен на нову дужност?

Имате погрешне оцене и поглед на ситуацију. У руској војсци је, напротив, кренуло одушевљење после смењивања и хапшења руководилаца. Чак ни ослобађање Авдејевке, града за који су се више месеци водиле борбе, није изазвало толико одушевљење у војсци као хапшење неколико заменика министра одбране. Мислите да у војсци нису знали за корупцију пре него што се све ово десило? Шојгу и његов тим су обавили своју улогу, њихов задатак је био да одвуку на себе тај негативни однос. Сад је почео нови председнички мандат и због тога је доведен нови министар одбране. И тај председнички мандат започет је на овом позитивном таласу, та позитивна нота и ентузијазам су нешто што је највише потребно на фронту. Ако прочитате званична саопштења, сви ти случајеви корупције се дешавају још од 2018, 2020, значи већ годинама. О чему то говори? То значи да није било неке команде од горе, сви су то знали доста дуго, али сада је једноставно дошла команда: почните чишћење.

Приликом прошлог боравка у Србији најавили сте руску офанзиву на подручју Харкова, остајете ли при тој процени?

Рекао сам – офанзива у Харковској области, не на сам град Харков. Да би се могло размишљати о заузимању Харкова, потребна је много већа концентрација снага. Ако погледате линију фронта, шта се дешавало у Харковској области – то је стварање зона заштите. То је био јавно саопштени задатак, а незванични је био да се украјинске резерве одвуку с других делова фронта и да се олакша офанзива на другим деловима фронта. Наша групација од око 50.000 војника продрла је само око три-четири километра у дубину, што је било довољно да Украјинци доведу тамо око 70.000 војника. У међувремену, док траје тај задатак у Харковској области, ми смо успели да постигнемо следеће: заузели смо неколико села на купјанском правцу, где годину дана није било померања линије фронта, успели смо да продремо у источне делове града Часовог Јара, заузели смо неколико кључних узвишица у околини тог града, покренули смо офанзиву северно и западно од Авдејевке и померили линију фронта, наступамо у околини Доњецка, заузели смо више од пола града Красногоровке, на јужнодоњецком правцу заузели смо Новомихајловку и Парасковивку. На запорошком фронту повратили смо област коју су Украјинци заузели у офанзиви прошле године.

Све ово је сведочанство о резултатима које смо постигли тако што смо извршили притисак у Харковској области. Узимајући у обзир да је Путин недавно предложио да се крене у мировне преговоре с Украјином, имајући у виду ове успехе на фронту, то је порука – боље је да се сада договорите с нама јер ће после бити касно, изгубићете много више.

Када ће се завршити рат у Украјини?

Има много променљивих које је тешко погодити. Ми смо одавно схватили да епилог сукоба не зависи од збивања на бојном пољу већ од договора сила које стоје иза сукоба. Кад покретачи овог сукоба одлуче да су довољно зарадили на њему, он би могао да се заврши већ сутрадан. Што се тиче ситуације на ратишту, до септембра или октобра ми ћемо на основу резултата летње офанзиве да проценимо даљи развој догађаја управо што се тиче саме ситуације на терену. Али, опет, све зависи од политике и покретача тих сукоба који стоје у позадини. На крају крајева, ако Запад то одлучи, водиће рат до последњег Украјинца.

Да ли је руском народу јасно који је циљ овог рата, стављање под контролу целе Украјине или заштита Руса и руског наслеђа у Украјини?

Било је више разлога због којих је покренута Специјална војна операција. Прво, обнављање историјске правде и историјског наслеђа руског Донбаса. Друго, то што је такозвана Украјина постала озбиљна опасност по Русију. Треће, постојали су договори иза кулиса да, ако Русија уведе своје трупе, може да изврши поделу Украјине с такозваним западним партнерима. Четврто, гомила лажних извештаја високих војних и политичких руководилаца да ћемо, ако уведемо трупе, моћи да ставимо под контролу Украјину. Све ово је довело до одлуке о покретању војне операције која је требало да доведе до мира у Украјини. Али, испало је како је испало, што смо сви видели.

Џо Лорија: Кориштење Украјине против Русије од 1948

Оно што је у почетку изгледало као нека врста договора с колективним Западом претворило се у клопку, и то већ другог или трећег дана. Мени је веома добро познато из поузданих извора да је руска групација која је напредовала на Кијев преговарала са Зеленским о капитулацији. Он је чак лично долазио у штаб руских трупа и договор је био постигнут, али касније су Британци рекли – не. И онда је уместо брзог разрешења почео дуготрајни сукоб. И то нас доводи до тога да се било која врста договора са Западом не може сматрати договором. Зашто? Зато што Запад договоре не сматра значајним, важећим нити мисли да имају било какву правну снагу. Уосталом, Србима то не треба објашњавати, Срби то најбоље знају, осећају то по Дејтонском споразуму.

Морнарица је најслабији део наше војске

Да ли вам се чини да Црноморска флота није извршила оно што је од ње очекивано?

Узимајући у обзир да је Црноморска флота претрпела губитке од око 40 одсто, не могу другачије да оценим њен учинак него као незадовољавајући. Али, такву оцену је Црноморска флота добила и од врховног команданта – смењени су не само командант флоте већ и командант целокупне руске морнарице. Нажалост, морамо да признамо да је морнарица тренутно најслабији део руске војске. То су потврдила борбена дејства на Црном мору. Знам да је за Србију веома важно питање када ће руска војска да заузме Одеску област и избије на ушће Дунава, и ја то прижељкујем, али и знам да Црноморска флота нема могућности да организује такву операцију. Црноморско подручје је постало полигон за испробавање нових војних технологија. Видимо морске дронове, али и средства борбе против њих – показало се да су најуспешнији у борби против њих хеликоптери и мобилни обалски ракетни систем. Да сам на месту стручњака у ГРУ (војна тајна служба) одабрао бих неколико обучених група јеменских Хута, пребацио бих их у Русију, распоредио на бродове, можда и трговачке, и пустио их да у међународним водама Црног мора обарају америчке дронове и авионе.

Извор: Политика

TAGGED:Милан ГаловићполитикаРусијаУкрајина
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Стефан Славковић:  Двоструки стандарди челичне лејди
Next Article Милош Лалатовић: Урбана легенда Београда – Петар Илић Ћирило 

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Прекогранични празник

Не баш на пола пута, што се каже, али ипак између деветог јануара и петнаестог…

By Журнал

Над Врачаром жива ватра сева: Отворен музеј и откривен споменик Дражи Михаиловићу

Музеј посвећен Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини отворен је у Брегалничкој улици…

By Журнал

Сузбијање нагона или – како до цивилизоване државе?

Ако се модерно европско друштво има чиме похвалити, међу такве ствари бисмо морали убројати изградњу…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Раде Мароевић: Неразмрсиви америчко-израелско-палестински чвор

By Журнал
Други пишу

Ненад Пиваш: Његош о односу вере и нације

By Журнал
Други пишу

HIC RHODUS. HIC SALTA; Црногорци са великим и малим почетним словом

By Журнал
Други пишу

Бранко Милановић: Држава и револуција по Доналду Трампу: Улога Илона Маска и његове дружине у разбијању старог америчког апарата

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?