Пише: Стефан Славковић
Избори за Европски парламент су завршени, а донекле нови, а однекле стари европски тријумвират надомак је устоличења – по свој прилици, Урсула фон дер Лајен ће у јулу поново бити именована за председницу Европске комисије, председник Европског савета биће бивши премијер Португалије Антонио Кошта, а високи представник Европске уније за спољне послове и безбедносну политику биће естонска премијерка Каја Калас.
Тако ће се у најосетљивијем тренутку европске историје још од краја Другог светског рата за дипломатске курсеве ЕУ великим делом питати политичарка из једне од најмањих њених чланица, традиционално противруски настројених, чија су лична и професионална биографија прилично знаковите за потребе претпоставки о будућности старе заједнице народа на још старијем континенту.
Санкције Москви и послови у Русији
Неспорно интелигентна и веома образована, четрдесетседмогодишња правница је сама признала да је њена међународна репутација похвалнија од унутарестонске. Пре четрнаест година се учланила у Естонску реформску партију, а годину дана касније је постала народна посланица и председница парламентарног Одбора за економске послове. Од 2014. до 2018. године је била посланица у ЕП-у, где се између осталог бавила и сарадњом Брисела и Кијева, да би потом преузела вођство над реформистима и вратила се у домен националне политике. Пре три године је постала прва жена у фотељи председника естонске владе и практично одмах показала своје политичко лице – социјално либерално и фискално конзервативно.
Наиме, у јеку пандемије, а потом и руске инвазије на Украјину, енергетски изразито зависна Естонија безмало је доживела привредни крах, а Калас је дуго одолевала повећању јавне потрошње, тврдећи да ће слободно тржиште ствари довести у баланс.
Окрњену популарност надоместила је проактивним ставом према Украјини и Русији, слањем немале војне помоћи и улагањем у одбрану и безбедност. Захтевала је убрзани пријем Украјине у ЕУ, противила се „миру по сваку цену“, а заговарала је и увођење санкција пуног опсега Русији. Тек у августу 2023, естонски истраживачки новинари утврдили су да је њен супруг власник четвртине фирме Старк лоџистикс која је наставила да послује у Русији и која је у првих годину и по дана трајања рата приходовала 1,5 милиона евра. Ником ништа.
Због репутације „нове челичне лејди“, како ју је назвао Њу стејтсмен, о Каји Калас се говорило и као о могућој наследници генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга.У међувремену је руководила двема реконструкцијама естонске владе.
На потерници
У фебруару 2024, Калас је завршила на потерници коју је расписало Министарство унутрашњих послова Русије, без много објашњења – није да их Кремљ иначе даје, истини за вољу – мада се претпоставља да је непосредни повод био уклањање совјетских споменика на естонској територији.
И, није тајна да Калас, као и њена породица, најблаже речено имају негативан однос према Русији у свим њеним облицима.
Њен деда Едуард Алвер био је правник, полицајац и командант естонских јединица које су ратовале против совјетских завојевача у расплету Првог светског рата. Едуардов син Сим такође је био премијер Естоније. Мајка Каје Калас Кристи је у јуну 1941. као шестомесечна беба са својом мајком и бабом депортована у Сибир, а повратак им је био дозвољен тек десет година касније.
Буђење Европе
Што због породичне, што због колективне историје, Калас тврди да има разумевања и за савремене европске изазове, интересе и опасности, али и за бриге које опседају „глобални Југ“, некадашње званичне и садашње незваничне колоније. Зато уверава да ће се преговарати са свима осим с онима који директно угрожавају безбедност ЕУ, у овом случају – с Русијом.
С обзиром на све већи замор унутар ЕУ када је о помоћи Украјини реч, многи њену номинацију виде као јасан сигнал бриселске бирократије: буди се Европо, пре но што Америка задрема поткрај године.
Извор: Радар
