Piše: Tu-Hong Ha
Japanski bestseleri često se fokusiraju na praktične savete za život: mentalni trikovi iz aritmetike za decu, saveti kako zvučati pametno i finansijski trikovi za lične finansije bili su među najprodavanijim knjigama poslednjih godina. Trendovi iz šire popularne kulture takođe prodiru na tržište knjiga: 2020. godine svih pet najprodavanijih knjiga u Japanu bile su u vezi ili sa nasilnom hit mangom Demon Slejer ili sa opuštajućom video-igrom Animal Crossing: New Horizons.
Sada je nova manija obuzela japanske čitaoce: niz neobičnih knjiga koje se nalaze negde između misterije i horora, između mange i romana, a iza njih stoji još neobičniji pisac poznat pod pseudonimom Ukecu (Uketsu).
Prošle godine njegov roman Čudne kuće 2, nastavak njegove popularne „tlocrt misterije“ (“floor-plan mystery”),bio je najprodavanija knjiga u Japanu u svim žanrovima. Od deset najprodavanijih knjiga, tri su bile njegova dela, a godinu dana pre toga napisao je dva od pet najprodavanijih naslova, nadmašivši čak i dugo očekivani roman Harukija Murakamija Grad i njegovi neizvesni zidovi. U januaru je Ukecu prvi put postao dostupan i engleskim čitaocima, kada je u SAD-u i Velikoj Britaniji objavljen njegov roman Čudne slike, jedno od trideset izdanja planiranih širom sveta.
Ko je, zapravo, ovaj čovek?
Ispostavlja se da to nije pitanje na koje bi trebalo da imamo odgovor. Jer, u pozadini ovog izdavačkog fenomena, poput pristojnog duha, krije se još jedna misterija: Ukecu nije osoba, već persona – pseudonim potpuno anonimnog pisca i jutjubera.
Ukecuova biografija je oskudna: pisac je iz prefekture Kanagava, na fakultetu je studirao ekonomiju i veliki je ljubitelj zečeva. Iako je godinama u Japanu bio bez određenog rodnog identiteta (jer japanski jezik često izostavlja lične zamenice), potvrđeno je da je muškarac.
Na svom jutjub kanalu, koji ima 1,73 miliona pretplatnika, i u retkim javnim nastupima, Ukecu se uvek pojavljuje maskiran, uz izraženu dozu teatralnosti: nosi crnu čarapu preko kose, crnu rolku i crne rukavice, inspirisan kuroko izgledom (scenski pomoćnici u kabuki teatru), dok mu je lice prekriveno papirnom maskom. Njegov glas je dodatno izmenjen pomoću procesora koji njegov prirodno dubok ton podiže u komično visok falset.
Ukecu je neobičan način čitanja japanskih znakova 雨穴, koji znače „kiša“ i „rupa“ – iako se ovaj drugi znak može tumačiti i kao vulgarna aluzija. Autor tvrdi da je kombinaciju izabrao zbog njene besmislenosti. „(Ime) nema posebno značenje… ali oba znaka odaju nekakav vlažan, sumoran utisak, pa sam mislio da odgovaraju mom senzibilitetu i ličnosti“, kaže on.
U stvarnosti, autor deluje daleko trezvenije, gotovo uzdržano. („Takođe priznajem – ja sam plašljivac.“) U telefonskom razgovoru za The Japan Times odbija da otkrije tačne godine, ali kaže da je odrastao uz internet, što ga svrstava među mlađe ili srednje milenijalce. Na pitanje da li ima partnera ili porodicu odgovara: „Ostaviću to vašoj mašti“, a kao dodatnu informaciju ističe da sigurno „nije bogat“.
Nakon diplomiranja, Ukecu je želeo da radi u industriji mange ili muzike, ali kada to nije uspelo, odlučio je da svoju zabavljačku sklonost iskoristi na drugi način. Počeo je da piše članke za humoristički sajt Omokoro 2018. godine, sa ciljem da „nasmeje i razveseli čitaoce“. To je i uspeo, između ostalog, tekstovima sa praktičnim savetima kako od toaleta napraviti skrovište zlog genija i foto-esejem o sušenju ogromnih komada mesa na balkonu.
„Omokoro je medijski sajt koji radi sve i svašta, sve dok je zabavno. U suštini, cilj je postati popularan i zabaviti što više ljudi“, kaže Ukecu. „Mogu da pokušam bilo šta, i mislim da je taj mentalitet ‘hajde da probamo sve’ postao veliki deo mog identiteta.“
Ukecu je shvatio da će uvek biti ograničen kao pisac na internetu koji koristi samo tekst, pa je 2018. pokrenuo jutjub kanal na kojem je objavljivao prateće video-snimke uz svoje članke. Njegova najranija dela uključuju crtež zeca uz umirujuću gitaru i stop-motion vozove sa kabuki licima koji se napeto i dramatično kreću kroz močvaru.
U oktobru 2020, dok su Japanci bili zatvoreni u kućama, Ukecu je objavio „misteriju sa nekretninama“ pod nazivom Čudne kuće, u kojoj on i njegov prijatelj dizajner, poznat kao „K-san“, analiziraju neobične tlocrtne planove jedne kuće i zajedno smišljaju mračnu prošlost porodice koja je tamo nekada živela. U pratećem videu, objavljenom nekoliko nedelja kasnije, Ukecu glumi iste te telefonske pozive i dijaloge. Iako se u videu ne događa ništa naročito uznemirujuće – niko ne iskače iz tame niti ima jezivih odraza u ogledalu – on izaziva istinsku jezu. Do sada je pregledan 24 miliona puta.
Ova viralna misterija privukla je pažnju izdavačke kuće Asukašinša, i uskoro je Ukecu dobio svoj prvi ugovor za knjigu. Čudne kuće su objavljene u julu 2021. i do kraja prošle godine dostigle tiraž od 2,24 miliona primeraka. U martu 2024. roman je adaptiran u igrani film, a do sada su sva tri Ukecuova romana postala nacionalni bestseleri.
Njegov pristup izdavaštvu je neobičan: kontent kreatori ponekad dobijaju ugovore za knjige, a pisci i spisateljice ponekad umeju da koriste društvene mreže, ali retko ko je podjednako poznat u oba sveta. Njegove knjige bazirane su na mystery-box narativima (termin za žanr TV serija sa kompleksnim i razvijenim pričama, mnoštvom zapleta i podzapleta i enigmatičnim sadržajem, poput X files i Lost, prim. prev.), s bizarnim i naglim preokretima koji priče čine nemogućim za rešavanje – čak i za najpažljivije čitaoce krimi-romana. Njegov stil nije literaran niti akademski, već teži pristupačnosti i širokoj publici.
„Ukecuov stil kombinuje jezivu atmosferu sa zagonetnim trikovima, zadovoljavajući istovremeno želju za blagim strahom i zadovoljstvo u rešavanju problema“, kaže Džim Rajon (Jim Rion), engleski prevodilac Čudnih slika i Čudnih kuća, pri čemu će potonje biti objavljene na engleskom u junu 2025.
Ukecu gradi napetost na suptilan način – u Čudnim slikama, jednom od najjezivijih pasaža, nema ničega osim dva studenta koji raspravljaju o crtežima pronađenim na jednom blogu.
„Klasični američki horor filmovi, poput Teksaškog masakra motornom testerom ili Petka 13., nasilni su, krvavi i groteskni, a horor element u njima je veoma snažan“, kaže Ukecu. „Japanski domaći horor obično je tiši, vizuelno skromniji i gradi osećaj straha postepeno, u umu posmatrača.“
Ukecu veruje da je ključ njegovog uspeha to što njegovu publiku pretežno čine mlađi čitaoci, uključujući decu i tinejdžere, i ponosan je na činjenicu da su mnogima njegove knjige prve koje su ikada pročitali.
„U Japanu ljudi koji čitaju knjige uglavnom su stariji, ali čini mi se da moje knjige više ostvaruju vezu sa mlađim generacijama – kao da se oslanjam na njihovu energiju“, kaže Ukecu. „To je moć usmene preporuke – kada školski drugovi počnu da govore: ‘Hej, ova knjiga je stvarno dobra.’“
I, kako Ukecu shvata, njegova maska je postala ključni deo njegove reputacije. U početku mu anonimnost nije delovala naročito bitno – Omokoro je pun pseudonima, avatara i nadimaka. Ali u izdavaštvu su umetnička imena daleko ređa, što je možda i podstaklo ljude da istražuju njegov identitet. (S druge strane, pseudonimi su u japanskoj književnosti i industriji zabave daleko češći nego na Zapadu, iako većina umetnika ipak pokazuje svoje pravo lice.)
Ukecu ima oprečno mišljenje po tom pitanju. „Dok sam pokušavao da pišem zanimljive članke i izgradim karijeru, često sam razmišljao da li da promenim svoj imidž ili skinem masku“, kaže on. „Ali tek kada sam počeo da pravim horor videe, shvatio sam da moj izgled zapravo može doprineti atmosferi onoga što stvaram.“
Izvor: Glif
