Nekoliko dana uoči američkih izbora za Kongres, trka je neizvesna, a malu prednost imaju republikanci, pokazala je anketa Volstrit Žurnala. Naime, 46 odsto ispitanika izjasnilo se da će na izborima za Kongres glasati za republikance, a 44 odsto za demokrate. Od novembra 2021. godine, ankete VSŽ pokazivale su blagu prednost republikanaca u odnosu na demokrate, osim u avgustu, kada je Demokratska stranka vodila za tri procenta.
Izbori za Predstavnički dom Kongresa i trećinu Senata biće održani 8. novembra. Demokrate trenutno kontrolišu oba doma, a iz njihovih redova dolazi i predsednik države Džo Bajden. Prema aktuelnom sazivu Kongresa, demokrate imaju 222 predstavnika u Predstavničkom domu, a republikanci 213, dok je za većinu potrebno 218. U Senatu je taj odnos 50:50, ali zbog glasa potpredsednice SAD Kamale Haris demokrate imaju većinu.
Prema rezultatima ankete Volstrit Žurnala, za republikance bi na izborima glasalo 46 odsto ispitanika, a za demokrate 44 odsto. Čak 81 odsto ispitanika izjasnilo se da će izaći na izbore, dok je sedam odsto odgovorilo da verovatno hoće. Samo dva odsto ispitanika je odgovorilo da neće glasati, dok je tu dužnost već obavilo osam odsto ispitanih građana.
Statistike pokazuju da stranka koja ima predsednika na vlasti obično gubi kongresne izbore, koji se održavaju na polovini mandata predsednika SAD. Na primer, Demokratska stranka je izgubila 63 mesta i kontrolu u Predstavničkom domu 2010. godine, za vreme Obaminog mandata. Republikanci su, s druge strane, izgubili 41 mesto 2018. godine, tako da su za vreme Trampove vladavine demokrate preuzele Predstavnički dom.
Ulog i ovogodišnjih izbora je kontrola nad zakonodavnim telom, u trenutku kada je, prema mišljenju jednog dela građana, državi potrebna promena i novi pravac. Većina birača veruje da su izbori ključni za budućnost SAD. To je potvrdila i anketa NJSJ. Naime, značajna većina od 64 odsto ispitanika veruje da su novembarski izbori važniji od prethodnih na kojima su glasali, dok 33 odsto smatra da imaju isti značaj. Samo dva odsto ispitanika misli da su novembarski izbori manje značajni od ranijih.
Među odgovorima na pitanje zašto su ovi izbori važniji ističe se da je državi potrebna promena i novi pravac kretanja, da je zemlja u haosu, kao i da je demokratija ugrožena. Ispitanici veruju i da je potrebna nova vlada i da aktuelna administracija ne zna šta radi, kao i da predsednik Džo Bajden mora da ode. Bilo je i odgovora da je na izborima neophodno zaustaviti republikance, a značajan procenat ispitanika očekuju da se posle izbora reše otvorena pitanja u ekonomiji.
Visoka inflacija i cene gasa idu u prilog republikancima
Kampanje dve suprotstavljene stranke fokusirane su na potpuno različita pitanja. Za republikance su ekonomija i visoka inflacija glavno pitanje, dok demokrate forsiraju pitanje abortusa i radikalizaciju Republikanske stranke, posebno nakon odluke Ustavnog suda da ukine ustavno pravo na prekid trudnoće.
Tokom leta, mnogi analitičari su se pitali da li bi demokrate mogle da izbegnu scenario po kojem stranka aktuelnog predsednika gubi „midterm“ izbore. Birači su bili ogorčeni zbog odluke Vrhovnog suda da ukine ustavno pravo na prekid trudnoće, dok je cena gasa padala, pa su se demokrate nadale da bi mogle da zadrže prednost u Kongresu. Međutim, situacija se sada okrenula u korist republikanaca, budući da su cene gasa počele da rastu, dok je inflacija skoro na rekordnom nivou.
Čini se da je sada abortus postao manje važno pitanje nego što je to bilo tokom leta. Inflacija i zabrinutost zbog ekonomije i dalje su glavna pitanja koje glasači navode kao probleme koji ih podstiču da izađu na izbore i glasaju.
Naime, inflaciju i sve više cene pominje 34 odsto ispitanika, za 17 odsto je to odluka Ustavnog suda o abortusu, za 11 odsto ilegalne imigracije i bezbednost na granicama, za osam odsto ispitanika kriminal i javna bezbednost, dok je za 28 odsto ispitanih građana ugrožena demokratija glavni razlog koji ih podstiče da glasaju.
Takođe, skoro polovina svih glasača izjavila je da veruje da republikanci u Kongresu najbolje mogu da kontrolišu inflaciju, dok samo oko četvrtine kaže da to mogu da urade demokrate.
Anketa je pokazala i da su glasači zadovoljni kandidatima na listi, kao i da samo četvrtina ispitanika ostavlja mogućnost da bi mogla ga glasa za neku treću partiju ili nezavnisnog kandidata.
Kad je reč o ishodu izbora, oko 35 odsto ispitanika odgovorili su da bi najviše voleli da demokrate osvoje i Senat i Predstavnički dom, dok 43 odsto smatra da bi bilo najbolje da republikanci kontrolišu oba tela. Ostali smatraju da je za demokratiju najbolje da većinu u jednom telu imaju demokrate, a u drugom republikanci.
Anketa je pokazala i da bi na predsedničkim izborima 2024. godine demokrata Džo Bajden i republikanac Donald Tramp bili potpuno izjednačeni. Naime, na pitanje za koga biste glasali ukoliko bi se aktuelni i bivši predsednik kandidovali na sledećim predsedničkim izborima, i Bajden i Tramp su dobili po 46 odsto glasova.
Na pitanje da li odobravate politiku koju vodi predsednik Džo Bajden, 43 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, dok 55 odsto ne odobrava. Kad je reč o politici koju je vodio Donald Tramp, mišljenja ispitanika su podeljena – 49 odsto ne odobrava, a isti procenat smatra da je vodio dobru politiku.
Oko 70 odsto ispitanika veruje da će izbori biti legalni i da će njihovi glasovi biti pravilno izbrojani, dok sumnju izražava 27 odsto ispitanika.
Američka ekonomija ne ide u dobrom smeru
Oko 70 odsto ispitanika smatra da celokupna situacija u SAD nije dobra i da se država ne kreće u pravom smeru. Samo dvadeset odsto ispitanika veruje da je državna politika dobra i da vodi Amerikance na pravi put. Takođe, samo 19 odsto ispitanika veruje da američka ekonomija ide u dobrom smeru, dok 71 odsto smatra da to nije slučaj.
Samo četvrtina ispitanika smatra da je američka ekonomija snažna, dok 72 odsto ispitanih građana veruje da je ekonomska situacija loša.
Upitani da li je politika aktuelnog predsednika Džoa Bajdena pozivitno uticala na američku ekonomiju, 27 odsto ispitanika odgovara potvrdno, 54 odsto odrično, dok 15 odsto smatra da njegova politika i nema preveliki uticaj na ekonomske tokove u SAD.
Više od polovine ispitanika, njih 53 odsto, smatra da je američka ekonomija u recesiji. Oko četvrtine ispitanika veruje da ekonomija još nije ušla u recesiju, ali da hoće u narednih godinu dana, 11 odsto smatra da neće ni u narednih 12 meseci, dok preostalih devet odsto ne može da proceni.
Podele u američkom društvu
Ispitanici su odgovarali i na pitanja o tome šta najviše, u negativnom smislu, utiče na podele u američkom društvu.
Na pitanje koliko negativne političke kampanje utiču na podele, 41 odsto ispitanika je odgovorilo u velikoj meri, 33 odsto da je to značajan, ali ne i veliki problem, 19 odsto da su političke kampanje mali problem, dok četiri odsto ispitanika smatra da to ne predstavlja uzrok podela u društvu.
Veliki broj ispitanika veruje da su za podele u društvu odgovorni političari koji napadaju i vređaju svoje političke protivnike, kao i oni koji ne žele da sarađuju sa kolegama iz drugih stranaka.
Da su mediji odgovorni za podele u društvu smatra 69 odsto ispitanika, dok 64 odsto ispitanika veruje da veliku odgovornost snose i društvene mreže.
Anketa je sprovedena od 22. do 26. oktobra među 1.500 registrovanih birača. Margina greške je bila 2,5 procentnih poena.
Ivana Petronijević Terzić
Izvor: Demostat
