Неколико дана уочи америчких избора за Конгрес, трка је неизвесна, а малу предност имају републиканци, показала је анкета Волстрит Журнала. Наиме, 46 одсто испитаника изјаснило се да ће на изборима за Конгрес гласати за републиканце, а 44 одсто за демократе. Од новембра 2021. године, анкете ВСЖ показивале су благу предност републиканаца у односу на демократе, осим у августу, када је Демократска странка водила за три процента.
Избори за Представнички дом Конгреса и трећину Сената биће одржани 8. новембра. Демократе тренутно контролишу оба дома, а из њихових редова долази и председник државе Џо Бајден. Према актуелном сазиву Конгреса, демократе имају 222 представника у Представничком дому, а републиканци 213, док је за већину потребно 218. У Сенату је тај однос 50:50, али због гласа потпредседнице САД Камале Харис демократе имају већину.
Према резултатима анкете Волстрит Журнала, за републиканце би на изборима гласало 46 одсто испитаника, а за демократе 44 одсто. Чак 81 одсто испитаника изјаснило се да ће изаћи на изборе, док је седам одсто одговорило да вероватно хоће. Само два одсто испитаника је одговорило да неће гласати, док је ту дужност већ обавило осам одсто испитаних грађана.
Статистике показују да странка која има председника на власти обично губи конгресне изборе, који се одржавају на половини мандата председника САД. На пример, Демократска странка је изгубила 63 места и контролу у Представничком дому 2010. године, за време Обаминог мандата. Републиканци су, с друге стране, изгубили 41 место 2018. године, тако да су за време Трампове владавине демократе преузеле Представнички дом.
Улог и овогодишњих избора је контрола над законодавним телом, у тренутку када је, према мишљењу једног дела грађана, држави потребна промена и нови правац. Већина бирача верује да су избори кључни за будућност САД. То је потврдила и анкета ЊСЈ. Наиме, значајна већина од 64 одсто испитаника верује да су новембарски избори важнији од претходних на којима су гласали, док 33 одсто сматра да имају исти значај. Само два одсто испитаника мисли да су новембарски избори мање значајни од ранијих.
Међу одговорима на питање зашто су ови избори важнији истиче се да је држави потребна промена и нови правац кретања, да је земља у хаосу, као и да је демократија угрожена. Испитаници верују и да је потребна нова влада и да актуелна администрација не зна шта ради, као и да председник Џо Бајден мора да оде. Било је и одговора да је на изборима неопходно зауставити републиканце, а значајан проценат испитаника очекују да се после избора реше отворена питања у економији.
Висока инфлација и цене гаса иду у прилог републиканцима
Кампање две супротстављене странке фокусиране су на потпуно различита питања. За републиканце су економија и висока инфлација главно питање, док демократе форсирају питање абортуса и радикализацију Републиканске странке, посебно након одлуке Уставног суда да укине уставно право на прекид трудноће.
Током лета, многи аналитичари су се питали да ли би демократе могле да избегну сценарио по којем странка актуелног председника губи „мидтерм“ изборе. Бирачи су били огорчени због одлуке Врховног суда да укине уставно право на прекид трудноће, док је цена гаса падала, па су се демократе надале да би могле да задрже предност у Конгресу. Међутим, ситуација се сада окренула у корист републиканаца, будући да су цене гаса почеле да расту, док је инфлација скоро на рекордном нивоу.
Чини се да је сада абортус постао мање важно питање него што је то било током лета. Инфлација и забринутост због економије и даље су главна питања које гласачи наводе као проблеме који их подстичу да изађу на изборе и гласају.
Наиме, инфлацију и све више цене помиње 34 одсто испитаника, за 17 одсто је то одлука Уставног суда о абортусу, за 11 одсто илегалне имиграције и безбедност на границама, за осам одсто испитаника криминал и јавна безбедност, док је за 28 одсто испитаних грађана угрожена демократија главни разлог који их подстиче да гласају.
Такође, скоро половина свих гласача изјавила је да верује да републиканци у Конгресу најбоље могу да контролишу инфлацију, док само око четвртине каже да то могу да ураде демократе.
Анкета је показала и да су гласачи задовољни кандидатима на листи, као и да само четвртина испитаника оставља могућност да би могла га гласа за неку трећу партију или незавнисног кандидата.
Кад је реч о исходу избора, око 35 одсто испитаника одговорили су да би највише волели да демократе освоје и Сенат и Представнички дом, док 43 одсто сматра да би било најбоље да републиканци контролишу оба тела. Остали сматрају да је за демократију најбоље да већину у једном телу имају демократе, а у другом републиканци.
Анкета је показала и да би на председничким изборима 2024. године демократа Џо Бајден и републиканац Доналд Трамп били потпуно изједначени. Наиме, на питање за кога бисте гласали уколико би се актуелни и бивши председник кандидовали на следећим председничким изборима, и Бајден и Трамп су добили по 46 одсто гласова.
На питање да ли одобравате политику коју води председник Џо Бајден, 43 одсто испитаника је одговорило потврдно, док 55 одсто не одобрава. Кад је реч о политици коју је водио Доналд Трамп, мишљења испитаника су подељена – 49 одсто не одобрава, а исти проценат сматра да је водио добру политику.
Око 70 одсто испитаника верује да ће избори бити легални и да ће њихови гласови бити правилно избројани, док сумњу изражава 27 одсто испитаника.
Америчка економија не иде у добром смеру
Око 70 одсто испитаника сматра да целокупна ситуација у САД није добра и да се држава не креће у правом смеру. Само двадесет одсто испитаника верује да је државна политика добра и да води Американце на прави пут. Такође, само 19 одсто испитаника верује да америчка економија иде у добром смеру, док 71 одсто сматра да то није случај.
Само четвртина испитаника сматра да је америчка економија снажна, док 72 одсто испитаних грађана верује да је економска ситуација лоша.
Упитани да ли је политика актуелног председника Џоа Бајдена позивитно утицала на америчку економију, 27 одсто испитаника одговара потврдно, 54 одсто одрично, док 15 одсто сматра да његова политика и нема превелики утицај на економске токове у САД.
Више од половине испитаника, њих 53 одсто, сматра да је америчка економија у рецесији. Око четвртине испитаника верује да економија још није ушла у рецесију, али да хоће у наредних годину дана, 11 одсто сматра да неће ни у наредних 12 месеци, док преосталих девет одсто не може да процени.
Поделе у америчком друштву
Испитаници су одговарали и на питања о томе шта највише, у негативном смислу, утиче на поделе у америчком друштву.
На питање колико негативне политичке кампање утичу на поделе, 41 одсто испитаника је одговорило у великој мери, 33 одсто да је то значајан, али не и велики проблем, 19 одсто да су политичке кампање мали проблем, док четири одсто испитаника сматра да то не представља узрок подела у друштву.
Велики број испитаника верује да су за поделе у друштву одговорни политичари који нападају и вређају своје политичке противнике, као и они који не желе да сарађују са колегама из других странака.
Да су медији одговорни за поделе у друштву сматра 69 одсто испитаника, док 64 одсто испитаника верује да велику одговорност сносе и друштвене мреже.
Анкета је спроведена од 22. до 26. октобра међу 1.500 регистрованих бирача. Маргина грешке је била 2,5 процентних поена.
Ивана Петронијевић Терзић
Извор: Демостат
