(Foto: Newsweek)
Energetska kriza ne prestaje da potresa čitavu planetu, a nakon što je svet obišla vest da su posle Kine i Libana i ogromni delovi druge najmnogoljudnije zemlje sveta Indije zbog nedostatka uglja ostali bez struje, reagovala je Međunarodna agencija za energiju (IEA) sa sedištem u Parizu, navodeći da su pred čovečanstvom tri scenarija kada je u pitanju buduće kretanje cena, potražnje i potrošnje energenata.
„Dosad će obaveze koje su države preuzele po pitanju klime, ako budu ispunjene, omogućiti 20 odsto potrebnih smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte do 2030. da bi se zagrevanje zadržalo pod kontrolom“, navodi se u izveštaju IEA i ističe kako je neophodno da investicije u energetske projekte, koji će podrazumevati odustajanje od dosadašnjih „zagađivača“, trebalo da se utrostruče u narednih 10 godina.
To je potvrdio i direktor IEA Fatih Birol, ističući da je pred planetom izuzetno nesiguran period.
Istovremeno, iz različitih delova sveta svakodnevno ođekuju vesti o vrtoglavom i naglom skoku cena energenata, poput sirove nafte i prirodnog gasa, pa iako je isprva delimična krivica za novonastalu situaciju svaljivana na Rusku Federaciju i njenog predsednika Vladimira Putina, kao jednog od glavnih evropskih snabdevača gasom, sada je jasno da je problem mnogo širi i kompleksniji.
Prve ozbiljne posledice krize prijavila je protekle nedelje Kina, koja se suočila s iznenadnim prekidima u snabdevanju strujom. Ta država za proizvodnju električne energije sagoreva ugalj, međutim, njegove zalihe su u elektranama u avgustu bile na najnižem nivou u poslednjih 10 godina. To je, takođe, povećalo potražnju za prirodnim gasom, što je direktno dovelo do rasta cena. Takođe, najmnogoljudnija zemlja sveta suočila se s problemom nestašice uglja i nakon jakih poplava, ostavljajući pojedine zalihe tog energenta pod vodom, zbog čega je na neko vreme onemogućeno njegovo korišćenje. Dodatni problem u državi je nastao nakon geopolitičkih napetosti sa Australijom, od koje Kina u kriznim situacijama uvozi ugalj, isto kao i iz Mongolije, iz koje su teškoće u snabdevaju nastupile zbog pandemije KOVID-19. Mnoge fabrike u Kini zato nisu u stanju da rade punim kapacitetom, pa su prešle na sistem par-nepar.
Nestašice uglja ozbiljno potresaju i Indiju, čija su dva regiona na severu zemlje, sa oko 100 miliona stanovnika, u utorak ostala bez struje na čak tri sata. Ukupno 20 termoelektrana je obustavilo proizvodnju, dok se 80 odsto njih suočava s ozbiljnim nestašicama. Prema procenama, u Indiji trenutno ima zaliha uglja za maksimum tri dana. U subotu je ministar Arvind Kerjival upozorio da će doći do krize i u glavnom gradu. On je pozvao federalnu vladu da preorijentiše isporuke uglja ka Delhiju jer se, kako kaže, tu nalaze strateški centri od nacionalnog značaja, kao i da bi, u suprotnom, najveće posledice trpele bolnice i vakcinalni punktovi.
Liban, koji se inače suočava s teškom ekonomskom krizom, u subotu je, takođe, čitavog dana bio bez struje kada su dve najveće elektrane „El Zahrani“ i „Deir Amar“ prestale s radom zbog nedostatka goriva. Zemlja se izborila za kredit u iznosu od 100 miliona dolara za raspisivanje tendera za uvoz energenata, ali i to će biti kratkoročno rešenje.
Dodatni izazov većem delu planete predstavlja dolazak zime, koja, ukoliko bude duga i jaka, može da donese još ozbiljnije probleme.
Juče se povodom krize ponovo oglasio ruski predsednik Putin, poručujući da je spreman da Evropi isporuči veću količinu energenata ukoliko mu ona to zatraži.
– Povećaćemo isporuku onoliko koliko nas naši partneri traže. Nema odbijanja, nikakvog – poručio je Putin na energetskoj konferenciji u Moskvi.
Tri scenarija
1. U prvom scenariju se polazi od postojećih klimatskih politika, a predviđa se da vrhunac eksploatacije nafte bude dostignut sredinom 2030. -104 miliona barela nafte dnevno, što bi neminovno dovelo do njenog nekontrolisanog crpljenja, pa, samim tim, i do nove krize.
2. Drugi scenario predviđa da sve zemlje ispune na vreme sve obaveze koje su preuzele na sebe. Prema njemu, maksimalna potražnja za naftom biće ostvarena u drugoj polovini tekuće decenije – 97 miliona barela dnevno, što bi značilo da su se države koje su se obavezale da će koristiti obnovljive izvore energije to i učinile, ali ne u potpunoj meri.
3. Treći predviđa da karbonska neutralnost u energetici bude postignuta sredinom veka, što znači da će se većina zemalja okrenuti obnovljivim izvorima energije najkasnije do 2025. Prema tom scenariju, vrhunac potražnje nafte i gasa je već postignut i do 2030. pašće na 72 miliona barela dnevno, čime će se postići idealan scenario prema mišljenju onih koji se zalažu za borbu protiv klimatskih promena.
(Foto: Middle-east online.com)
Emanuel Makron
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će do 2030. investirati jednu milijardu evra u proizvodnju nuklearne energije da bi se izborili sa aktuelnom energetskom krizom. Francuska je, inače, bastion nuklearne energije u Evropi s više od 70 odsto struje koju proizvodi na taj način. Međutim, nakon stravične eksplozije nuklearnog reaktora u Fukušimi u Japanu, mnoge zemlje su, pa i Francuska, najavile smanjenje zavisnosti od tog oblika proizvodnje električne energije. Čak je i sam Makron na početku mandata obelodanio nameru da ugasi čak 14 nuklearnih reaktora i da do 2035. smanji upotrebu nuklearne energije u zemlji sa 75 na 50 odsto.
Kriza po zemljama
– Italija – očekuje se da će cena struje za potrošače do kraja godine da se poveća 29,8 odsto dok bi računi za gas skočili oko 14,4 odsto (procene italijanskog regulatora Arere)
– Britanija – zemlja pati od manjka prirodnog gasa, od kog zavisi, kao i zbog malog kapaciteta za stvaranje rezervi energenata, a dodatni problem joj predstavlja to što njeni delovi zavise od struje koju dobijaju od Francuske (nakon zatezanja odnosa sa Parizom i odvajanja od EU snabdevanjem tom strujom je pod znakom pitanja)
– Albanija – premijer Edi Rama je proglasio vanredno stanje zbog snabdevanja električnom energijom jer se očekuje da će kriza nastupiti tokom zime
– Brazil – zemlja se zbog katastrofalnih suša suočava s nestašicom struje koja se proizvodi iz hidroelektrana, pa je predsednik Žair Bolsonaro pozvao ljude da se tuširaju hladnom vodom i ne koriste liftove jer je tako zdravije
– Čile – suočava se s nedostatkom gasa, koji mora da uvozi iz Argentine, pa se očekuje „divljanje“ cena i na tom prostoru
Uzroci krize
1. Odustajanje od nuklearne energije nakon havarije u Fukušimi 2011.
2. Nedovoljna upotreba obnovljivih izvora energije
3. Pandemija koronavirusa, koja je tokom 2020. dovela do smanjene potražnje energenata, sada je dovela do naglog skoka njihovih cena zbog porasta potražnje
4. Prethodnu godinu obeležila je produžena ledena zima na severnoj hemisferi, pa je i potrošnja energenata bila veća
5. Prekidi u snabdevanju fosilnim gorivom
6. Uragani Nikolas i Ida su ove godine pogodili Meksički zaliv i uništili čak 26 miliona barela nafte
Izvor: Republika
