Britanska premijerka Liz Tras otpustila je vernog ministra finansija – jer je radio ono što je ona tražila. Njena politička glava je na panju, a zapravo je vreme za nove izbore, komentariše Barbara Vezel
Kvasi Kvarteng je naneo razornu štetu u rekordnom roku i tako se kandidovao za najgoreg ministra finansija poslednjih decenija. Za samo 40 dana na funkciji izazvao je nervni slom finansijskih tržišta, pad funte i rast kamata.
Kvarteng se opirao kritikama sa svih strana, sve dok ga premijerka Liz Tras nije pozvala da se u četvrtak hitno vrati u London sa sastanka Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu. Onda mu je dala otkaz.
Bivši ministar je važio za najvernijeg čoveka premijerke i njenog bliskog političkog prijatelja. Mnogi su uvereni da je on samo sprovodio ekonomsku ideologiju u koju i ona veruje.
Kvarteng je sproveo planove Liz Tras o obuhvatnom sniženju poreza koje bi se finansiralo državnim dugovima, što je sumnjiv način da se podstakne privredni rast. Ekonomisti i bankari označili su tu meru kao sumanutu i destruktivnu.
Ali, Liz Tras je krenula u zaokret tek kada je podrška britanskim konzervativcima pala na manje od dvadeset odsto, a poslanici pokrenuli pobunu. Najpre je poništeno snižavanje najviše poreske stope koje je ionako služilo samo najimućnijima.
Potom je Tras vratila na dnevni red povećanje poreza za preduzetnike iako je to prethodno kritikovala kao kočnicu rasta.
Premijerka se bori za goli politički život i sada izvodi salto mortale unazad. Pri takvim akrobacijama, bacanje Kvasija Kvartenga pod autobus bilo je prava sitnica.
No katastrofa britanske politike leži u ideološkoj uverenosti Liz Tras u Reganovu ekonomsku politiku koja zapravo nije funkcionisala ni osamdesetih dok je Ronald Regan bio u Beloj kući.
Ideja je da svedena država uz niske javne izdatke i niske poreske stope donosi privredni rast. Uračunato je da istovremeno bogati postaju bogatiji, a siromašni siromašniji.
Odavno su ekonomisti opisali mane te ideje. A danas – u vreme globalne energetske krize – „reganomija“ je recept za ekonomski kolaps, posebno u zemlji poput Britanije gde raste stopa siromaštva, a školski i zdravstveni sistem su u raspadu.
Liz Tras je otpustila ministra i priznala tek da je njena poreska politika bila „prebrza“. Izgleda ništa nije naučila iz štete koju je nanela i da se nada smirivanju finansijskih tržišta i povratku narušenog poverenja.
Ali kako da se vrati poverenje ako je otpustila čoveka koji je radio tačno ono što je tražila? Konzervativni poslanici razmatraju da već iduće sedmice zamene Tras novim premijerom.
Time bi Velika Britanija postala neka vrsta banana-države u kojoj se na svakih par meseci vlast menja pučem ili dvorskim intrigama.
U demokratiji pak ovo je krajnje vreme da se raspišu novi izbori. Ali njih parlamentarna većina naravno želi da izbegne po svaku cenu, jer bi Torijevci na dugi niz godina bili oterani sa vlasti. Bes birača je ogroman.
Pošto desetine poslanika ne žele da na novim izborima ostanu bez funkcije, smrtonosna spirala britanske politike nastaviće još neko vreme da se vrti. U Dauning stritu nas čekaju novi nastavci filma koji je odavno svima dojadio.
Izvor: dw
