Пише: Тихомир Понош
Из говора фон дер Лајен јасно је колико је позиција ЕУ тешка и комплицирана. Односи с вишедесетљетним прекоатлантским савезником и патроном, САД-ом, заоштравају се без назнаке смиривања. Односи с Русијом практички не постоје, а с Кином су затегнути и ЕУ тренутачно нема идеје како да се еманципира од кинеске индустријске надмоћи
Together we stand, divided we fall (заједно стојимо, слободније схваћено опстајемо, подијељени падамо) често је кориштена изрека, од америчке револуције у 18. стољећу и Винстона Черчила до Пинк Флојда, а кроз њу се може проматрати и адреса о стању Уније предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. Еуропска унија може остварити све своје циљеве, али само “заједно”, алтернатива је потенцијално фатална јер, како каже фон дер Лајен “цијели говор причала сам о потреби да Еуропа дјелује заједно. Или рискира распад”.
Предсједница ЕК је рекла да само “заједно остварујемо резултате”, да “заједно морамо завршити повијесну реформу јединственог тржишта”, Еуропа пројекте “само заједно може остварити”, “заједно смо стајали по питању Украјине”, “заједнички морамо смањити овисност о једном добављачу”, “боримо се заједнички за нашу еуропску идеју”. Подјеле, нејединство, незаједништво су опасни. Дапаче, подјеле нас спутавају, а питање гласи желимо ли се окупити око наше еуропске идеје да заједно можемо одлучивати о властитој судбини или допуштамо да наше демокрације поткопавају посредници и марионете ауторитарних политичара и режима. Наравно, постоје они који ЕУ желе подијелити. То су страна уплитања и дезинформације, изборне кампање затроване страном пропагандом, теорије завјере темељене на виралним deepfake видео записима. Пријетња долази и изнутра па “видимо пораст антидемократских, антиеуропских снага”. Је ли међу тим снагама и у њеној домовини све снажнији АфД није навела.
Дакле, да би се остварили циљеви, у било чему, потребно је заједништво, некад би се рекло акционо јединство. Незаједништво онемогућава дјеловање, а као примјер је навела дјеловање према Израелу, односно то што је “многим Еуропљанима болно што државе чланице нису успјеле изградити потребну већину за јединствени одговор. Неке државе чланице кренуле су напријед. Друге разматрају што чинити”. Закључак је фон дер Лајен да подијељена Еуропа не може промијенити тијек догађаја.
Заједништво је за предсједницу ЕК очито предувјет опстанка Уније и оно нужно за остварење циљева. Но, прије него што се позабавимо циљевима, ваља се позабавити илузијама фон дер Лајен. На почетку говора устврдила је да је “ово Еуропа која осигурава свој просперитет” иако постигнућа социјалне државе упорно еродирају, а њен је удио у глобалној економској размјени у паду. Навела је и да је ЕУ постала највећа трговинска сила на планету, а мало касније констатирала да биљежи милијарду еура дневног минуса у трговини с Кином. Навела је и да ЕУ трансформира своју индустријску политику, након што се Унија успјешно немало деиндустријализирала, а истовремено одржава свој јединствени друштвени модел, који је на све јачем удару екстремне деснице.
Занимљиво је да је фон дер Лајен једва и прозборила о људским правима (њих није споменула, у том је контексту срамежљиво употријебила појам “темељна права”) и владавини права, а што су донедавно биле заставе којима је ЕУ махала. Ти су појмови престали бити идеолошка база и постали су материјална надградња јер “поштивање владавине права и темељних права су неопходни за фондове ЕУ”
Други важан појам, послије заједништва, је неовисност. О њему је говорила много дискретније, али јасно. Казала је да је Еуропа одабрала ковати властити пут “и сада се рађа јача, неовисна Еуропа”. Ако се сада рађа неовисна Еуропа онда досадашња то није била па је питање о коме је била овисна. Вон дер Лајен спомиње овисност о руским енергентима (и о успјеху у скидању с те овисности), али јасно је да је ријеч о овисности о Сједињеним Државама. У том контексту најинтересантније звучи њен позив Канади да постане прва придружена чланица ЕУ. Како се то намјерава остварити, колико је за то потребно мијењати еуропску правну стечевину и институционалну архитектуру није казала. Но, то је изјавила пред канадским премијером Марком Кернијем, а то је, пак, јасна порука америчком предсједнику Доналду Трампу. Није небитно што између Канаде и САД тренутачно траје оштар економски сукоб којег је иницирао амерички предсједник. Да је на дјелу покушај еманципације од САД-а јасно је из њене изјаве да се дуго разговарало о формату челника “усмјереном на сигурност нашег континента”. О томе се разговарало с партнерима попут Канаде, Норвешке, Украјине, Уједињеног Краљевства “и других укључених земаља”. САД није споменула.
Сљедећа важна геополитичка тема је обрана, а Еуропа се, судећи према ономе што је фон дер Лајен изрекла, брани у Украјини. “Еуропа ће бранити сваки квадратни метар свог територија”, поручила је предсједница ЕК и рекла да то конкретно значи пружање најснажније подршке Украјини икад, заједно с партнерима Украјини ће бити пружена и хуманитарна помоћ, а опскрба Украјине електричном енергијом и гријањем бит ће појачани. Одакле и како, с обзиром на еуропску овисност о енергентима, није речено. Надаље, Еуропа ће појачати украјинску протузрачну обрану и то тако што је одобрила купњу америчких ракета Патриот. И у том је дијелу говора неизравно споменула идеју еманципације од САД-а јер “морамо и заједнички смањити овисност о једном добављачу”, а тај један добављач су Сједињене Државе. Из визуре фон дер Лајен ЕУ ради на томе, да парафразирамо више важних државника, да сто година буде мир, а спрема се као да ће сутра избити рат. Наиме, еуропско вјеровање у сурадњу одувијек је било мотивирано миром, то је еуропски raison d’être (разлог постојања). Но, тај је мир угрожен не само нападом Русије на Украјину него се “пријетње гомилају и на нашем тлу”. Посљедица тога јест то да је Еуропа радикално промијенила приступ сигурности и у посљедњих пет година државе чланице Уније своје издатке за обрану повећале су за скоро 80 посто.
Ако не рат, онда сукоб, трговинске нарави, букти између ЕУ и Кине. Кинеска економска, посебно индустријска, моћ “доводи до деиндустријализације у индустријским средиштима Еуропе”. С Кином је стање ипак боље јер је с њом ЕУ у дијалогу “како бисмо уравнотежили нашу трговину”, а “у обостраном је интересу да заједно радимо на проналажењу рјешења”. Овисност о Кини је голема, за неке критичне сировине и више од 80 посто. Како ће се ЕУ тога ријешити, имајући на уму да је она сиромашна таквим сировинама, за сада никоме није јасно.
Афера Фајзергејт: Европски тужиоци истражују поруке Фон дер Лајен и директора Фајзера о вакцинама
Из говора фон дер Лајен јасно је колико је позиција Еуропске уније тешка и комплицирана, а јасно је и да се она одлучила еманципирати у не баш повољним увјетима. Односи с вишедесетљетним прекоатлантским савезником и патроном, САД-ом, се заоштравају без назнаке смиривања, барем док је Трамп у Бијелој кући, а управо би се од тог патрона ЕУ и хтјела еманципирати. Односи с Русијом практички не постоје, нема ни назнаке разговора, од отвореног руског напада на Украјину у вељачи 2022. Односи с Кином су затегнути, прије свега економски, и ЕУ тренутачно нема идеје како да се еманципира од кинеске индустријске надмоћи, а протекционизам, као мјера заштите примјерице домаће аутомобилске индустрије, има ограничен досег.
Било је ту још очекиваних тема: од умјетне интелигенција која мора служити нама, а не ми њој, заштите околиша, посебно у свјетлу овољетних пожара, успјеха у сузбијању илегалне имиграције, заштите вода, заштите дјеце од друштвених мрежа, перспективе чланства за поједине, неименоване државе. Занимљиво је да је фон дер Лајен једва и прозборила о људским правима (њих није споменула, у том је контексту срамежљиво употријебила појам “темељан права”) и владавини права, а што су донедавно биле заставе којима је ЕУ махала. Ти су појмови престали бити идеолошка база и постали су материјална надградња јер “поштивање владавине права и темељних права су неопходни за фондове ЕУ”.
Извор: Портал Новости
