Метали су природно присутни у животној средини, али у зависности од њихове концентрације, хемијског облика и трајања изложености могу имати токсично дјеловање. Есенцијални метали, попут гвожђа, бакра и цинка, неопходни су за нормално функционисање организама, али при повишеним концентрацијама могу постати штетни. Неесенцијални метали, као што су жива, олово и кадмијум, немају познату биолошку функцију и могу бити токсични и при веома ниским концентрацијама.
Иако се у морској средини појављују и природним процесима, људске активности значајно су повећале концентрације појединих метала, нарочито у приобалним подручјима. Они се посебно могу акумулирати у морском седименту, гдје њихове концентрације често знатно премашују вриједности измјерене у морској води. Због тога седимент представља важан показатељ квалитета морског екосистема, али и потенцијални секундарни извор загађења уколико дође до поновног ослобађања метала у водени стуб.
Посебан проблем представљају постојаност метала и њихова способност биоакумулације у ткивима морских организама. Мушуље, рибе и морске цвјетнице често се користе као биоиндикатори, јер могу показати колики је дио метала из морске средине биолошки доступан организмима. Поједини метали и њихови хемијски облици могу се преносити кроз ланац исхране, док се код неких, нарочито метил-живе, може јавити и повећавање концентрација на вишим трофичким нивоима. На тај начин метали могу доспјети и до човјека конзумацијом морске хране.
Истраживања садржаја метала у морској средини, која у Институту за биологију мора спроводи Лабораторија за хемију мора и океанографију, од великог су значаја за праћење стања морског екосистема и процјену могућих ризика за морски живи свијет и здравље људи.
Кроз бројне пројекте набављена је савремена лабораторијска опрема, укључујући микроталасни систем за припрему узорака Anton Paar Multiwave Pro, атомски апсорпциони спектрофотометар са пламеном и хидридном техником Shimadzy АА-7000 и директни анализатор живе Milestone DMA-80.
Поузданост резултата додатно се провјерава редовним учешћем у међународним испитивањима оспособљености лабораторија и међулабораторијским поређењима које организује Међународна агенција за атомску енергију (IAEA). Тиме се обезбјеђују усклађеност анализа са међународним стандардима и континуирано унапређивање квалитета истраживања.
Извор: УЦГ
