Маша је рођена између ратова.. Ту негдје, око њеног дјетињства падале су бомбе. Брзо ћемо славити пунољество-величанствени почетак њеног новог вијека.Данас! Данас се сјетимо оних чија дјетинства су експлодирала, оних чија старост је остала притрпана у изгоретинама зла, оних који су потопљени са мостовима своје младости. Сјетимо се! Не заборавимо! Заборавиће и нас наша дјеца!
Маша је имала скоро двије године! Те вечери био сам у Његошевој улици, у канцеларијама будућег Гласа Црногорца. У ваздуху изнад Подгорице мирисале су распукле бомбе. Вјетар или сам ђаво донио је смртоносни дах пресованог или ко зна каквог експлозива са аеродрома. Горело је! Распадао се крај вијека у којему смо још увијек били млади. Тако је почињао рат, другачији од оног једва минулог, с почетка деведесетих, у којему сам ја био тек млад. Невидљиви рат! Наша застарела и скоро невидљива војна техника! Њихови невидљиви авиони и војници. Видљив само инат и луда храброст.
Звали су ме пријатељи са радио Светигоре. Траже да им пренесем шта се дешава. Отишао сам према аеродрому. Пресрела ме војска. Командант аеродрома био је са пар официра испод подвожњака – скоро импровизован штаб. Рекао је да ће уништити писту али да нам не могу ништа. Док сам возио пустим путем према Цетињу носећи причу да је саспем у микрофон, претурао сам оно свјеже: не могу нам ништа!? Већ сам имао искуство једног регрута и илузију двадесетогодишњака да мени и великој домовини не може нико ништа.
Требао је да почне нови вијек, а с њим и миленијум. Моје Југославије су гореле већ цијелу деценију. Горели су и моји инати – у срцу, у немоћи, у несрећи која је потом потрајала мјесецима. Плакао сам кришом тих дана за раскомаданом Србијом. Плакао сам за пилотом који је с поквареним Мигом 29 одлетио у смрт изнад Ваљева бранећи част немоћне отаџбине и небо над својим градом. Деветнаест најразвијенијих земаља!? Нису бомбардовали нас? Бомбардовали су Милошевића!? Да сам био и тек млад не бих повјеровао у ту крваву бајку. Одавно сам разазнавао мостове и људе. Знала је ту разлику већ и Маша. Мој отац је рођен у рату. Најљепши дио живота провео је у миру. Ја сам рођен у миру, а младост сам проживио међу ратовима.
Маша је рођена између ратова.. Ту негдје, око њеног дјетињства падале су бомбе. Брзо ћемо славити пунољество-величанствени почетак њеног новог вијека.Данас! Данас се сјетимо оних чија дјетинства су експлодирала, оних чија старост је остала притрпана у изгоретинама зла, оних који су потопљени са мостовима своје младости. Сјетимо се! Не заборавимо! Заборавиће и нас наша дјеца!
24. март 2015.
Горан Даниловић
Извор: Фејсбук
