Једино што преостаје као видљив и јасан критеријум јесте: да би се успоставио свјетски мир треба прогањати Србе у каквој год гео-стратешкој позицији да их нађете. Не важе принципи, важи : прогон Срба!
Слушам ових дана разне теорије везане за ратна збивања у Европи, а највише ми се свидјела једна коју сам чуо јуче у једној радио-емисији. Нећу да рекламирам ни мислиоца ни медиј, битна је суштина мисли. На 23. годишњицу почетка НАТО агресије на СР Југославију, а у контексту савремених збивања на Истоку Европе постављамо неколико питања себи а и заговорницима НАТО демократије:
– Који су критеријуми чувања мира у свијету?
– Да ли је то обавеза да се одређено становништво не исељава са своје територије мимо своје воље? Наводно је спрјечавање егзодуса Албанаца са Косова био разлог за интервенцију НАТО армаде 1999. Али, само неколико година прије тога НАТО је био активно укључен у војну акцију којом су Срби протјерани из Хрватске.
– Ако није то, да ли је онда критеријум очување суверенитета и интегритета неке ( било које ) међународно признате државе? Наводно је то разлог ове унисоне кампање против војне акције Русије у Украјини. Али, управо су земље западне демократије подржале распарчавање територије Србије и признање тзв. Косова.
– Једино што преостаје као видљив и јасан критеријум јесте: да би се успоставио свјетски мир треба прогањати Србе у каквој год гео-стратешкој позицији да их нађете. Не важе принципи, важи : прогон Срба!
Филип Драговић
