Не зна се колико је Ђукановић сломио зубе српском национализму, како то у кошмарном стању каже у јучерашњем интервјуу, оном истом српском национализму са чијих је позиција годинама једнако агресивно и примитивно ломио зубе другим народима, прије свега црногорском.
Оно што се поуздано зна и види јесте да је Ђукановић сломио кичму пропагандној послузи која га још опслужује.
Заиста немамо намјеру да се мјешамо у избор Милоша Николића да себе уврсти у тридесетогодишњу листу полтронских бранитеља Мила Ђукановића – приватног бизнисмена, банкара, партијског предсједника државе, црквеног реформатора, актера мучних корупционашких афера, особе која је судски процесуирана у материји организованог криминала у сусједној Италији, предузетника, сада и у лавиринтима Пандориних папира чију демистификацију траже европске институције.
Изражавамо само жаљење да млади Николић, сада аутор наручених, тугаљивих памфлета с циљем одбране актера корупционашких афера није изабрао пут озбиљне и достојанствене афирмације на јавној сцени како је то раније и споља изгледало могуће.
У испразном памфлету Николић покушава да објасни да се Ђукановић није писмом обратио страним владама тражећи поништавање одлука црногорске владе о именовању амбасадора и затражених агремана, већ да је то исто Ђукановић урадио на други начин.
Чак и када бисмо повјеровали Николићевом обавјештењу да Ђукановић није обавјестио стране земље писмом већ саопштењем, то не негира суштину исте радње којом се Црна Гора прилично међународно обрукала. Такође је очигледно да бранитељ лика и ђела доста касни са овом наводном исправком, имајући у виду да је верзија о упућеном писму званично и јавно саопштена на сједници Одбора за међународне односе од стране представника ресорног министарства и то временски много раније ( што се може лако провјерити на снимку одржане сједнице Одбора).
На крају, чини нам се да би Ђукановић негђе могао да одмијени своје бранитеље, рецимо учествовањем у некој емисији демократско-плуралистичког састава. Последњи пут је то урадио давно, прије више година у емисији “ Укрштене ријечи” и том приликом најприје рекао да нема фирму у иностранству, затим признао да има, дакле да је слагао – све то у неколико секунди!
Ево сада знамо и да је тада сакрио да има и другу фирму, недавно откривену у Пандориним папирима.
Да ли због ове склоности ка неистини, односно обмањивању црногорских грађана Ђукановић има потребу за Пандора – саопштењима дежурног, приземног, огољеног памфлетисте? Примјетна је нервоза у Пандора друштву, која ће бити све већа конституисањем независног и професионалног судског система што Европска унија и наши грађани упорно траже.
Миодраг Лекић
Извор: Фејсбук
