Заменик грчког министра спољних послова Милитијадис Варвициотис изјавио је да став Грчке у погледу статуса Косова остаје непромењен, нагласивши да Атина снажно подржава наставак дијалога Београда и Приштине ради постизања свеобухватног, правно обавезујућег споразума, у складу с међународним правом и правном тековином ЕУ.
У интервјуу за Бету и Еурактив, Варвициотис је рекао да је чврста и на заслугама заснована перспектива чланства земаља Западног Балкана у ЕУ у интересу саме Уније, али у исто време и кључни подстицај трансформација у региону.
Он је нагласио да Грчка у потпуности подржава сваку појединачну иницијативу која би могла да подстакне даљи напредак региона и да послужи као припремни корак на путу ка ЕУ и најавио да се у 15. септембра у Солуну одржава регионални балкански форум.
На питање да ли недавно подизање Канацеларије Косова у Атини на виши ниво води ка признању независности Косова, Варвициотис је рекао да „као што је добро познато, став Грчке у погледу статуса Косова остаје непромењен“.
„Истовремено, добро је познато да је Грчка следила конструктиван приступ према Приштини, у складу с нашим стратешким циљем јачања стабилности и безбедности на Западном Балкану. С тим у вези, Грчка је од 2019. године домаћин Канцеларије за трговину и економска питања Косова у Атини, с циљем олакшавања наше билатералне сарадње. Без имплицирања статусних питања, недавно смо одлучили да је преименујемо у Канцеларију за интересе Косова у Атини“, рекао је.
Такође је нагласио да Атина „снажно подржава наставак дијалога Београда и Приштине и чврсто верује да спровођење онога што је већ договорено остаје кључно“.
„Након два недавна састанка председника Србије Александра Вучића и премијера Косова Аљбина Куртија… кључно је да обе стране интензивирају свој рад на постизању свеобухватног, правно обвезујућег споразума, у складу с међународним правом и правном тековином ЕУ“, додао је.
Варвициотис је рекао да је за Грчку веома важно да „Србија убрза свој напредак и што пре постане члан европске породице“.
„То је природно место Србије. Србија је кључни партнер ЕУ. Приоритет српске владе за убрзање реформи на европском путу с посебним нагласком на подручје владавине права, борбу против организованог криминала и корупције важан је корак у правом смеру. У том контексту, поздрављамо мудру одлуку земље да се придржава нове методологије проширења, која чини процес проширења веродостојнијим, предвидљивијим, динамичнијим и под утицајем снажнијег политичког управљања“, рекао је.
Он је подвукао да „временски оквир“ за приступање Србије ЕУ зависи од „брзине и квалитета реформи“ и да је „кључно да се настави испуњавање реформских обавеза и да се постигну опипљиви резултати у њиховом спровођењу“.
„Целокупни темпо преговора ЕУ и Србије и даље ће зависити од напретка реформи, с посебним нагласком на поглавља о владавини права. Свеобухватна нормализација односа с Приштином и даље је кључни елемент у погледу Преговарачког оквира Србије“, додао је.
Варвициотис је указао да „Грчка верује да је у време све вец́их глобалних изазова и подела, чврста и на заслугама заснована перспектива пуноправног чланства земаља Западног Балкана у ЕУ у политичком, безбедносном и економском интересу саме Уније, као и кључни подстицај и покретач трансформација у региону“.
„Надамо се што скоријем одржавању прве међувладине конференције са Северном Македонијом и Албанијом, у складу са постављеним условима. Такође, топло поздрављамо изричито изражену намеру словеначког председавања ЕУ да питање проширења остане високо на дневном реду, чиме се повец́ава кредибилитет ЕУ, и спремни смо да заједно радимо током председавања у том смеру“, додао је.
Он је изразио наду да ће самит ЕУ-Западни Балкан 6. октобра, који организује словеначко председавање, бити корак даље ка економској конвергенцији Западног Балкана са ЕУ и да ц́е дати опипљиве резултате.
На питање да ли у ЕУ постоји стварна политичка воља да се оживи процес проширења, Варвициотис је казао да је „Западни Балкан регион од стратешког интереса за ЕУ као интегрални део Европе“ и да је „заједничко уверење да тај регион нема другог пута осим европске интеграције“.
Заменик шефа грчке дипломатије указао је да је ситуација настала због пандемије ковида-19 одложила процес проширења, као и да има „питања која деле европску заједницу“ и тренутака који „захтевају компромисно решење како би се очувало јединсто Уније“.
„Али, ми смо сви и даље снажно привржени визији ЕУ да је уједињена Европа географски јединствена Европа под условом да се правила ЕУ у потпуности поштују“, нагласио је.
Варвициотис је изразио уверење да би „нова методологија проширења ЕУ и најновији Економски и инвестициони план за Западни Балкан, с мобилизацијом око 20 милијарди евра у инвестицијама уз додатних девет милијарди евра ИПА помоћи, могли да обезбеде дугорочан и одржив развој региона потребан за даљи напредак у евроинтреграцији“.
Он је нагласио да је Грчка „доследно подржавала европску перспективу земаља Западног Балкана и да непрекидно ради на томе да обезбеди да питање Западног Балкана остане при врху агенде ЕУ“.
„У потпуности подржавано сваку појединачну иницијативу која би могла да подстакне даљи развој и напредак региона и да послужи као значајан припремни корак на европском путу земаља“, рекао је и најавио да се 15. септембра у Солуну одржава специјални Балкански форум „који ће за наше западнобалканске партнере бити прилика да поделе своју визију ЕУ и да се чује њихов глас“.
Варвициотис је рекао и да је погрешно правити разлику између економске и политичке интеграције Западног Балкана.
„Према Уговору о ЕУ, испуњење и политичких и економских критеријума предуслов је за чланство. Не треба заборавити да се одлуке о реформама прво доносе на политичком нивоу, након чега следи директан или индиректан економски и друштвени утицај“, додао је.
Он је указао да сходно томе, „како би се изградио одговарајући институционални оквир за европску интеграцију, Западни Балкан мора да настави с реформским напорима“.
„Све друге активности или иницијативе, попут мини Шенгена или Заједничког регионалног тржишта, потпуно су добродошле и могле би послужити као додата вредност даљој модернизацији и регионалној интеграцији на путу земаља региона према ЕУ“, додао је.
Говорећи о Конференцији о будућности Европе, Варвициотис је изразио очекивање да ће пружити прилику да се чује глас њених грађана.
„Реч је о процесу одоздо према горе, директном демократском процесу који се одвија први пут у историји европских интеграција…Сигуран сам да ће се у оквиру ове отворене расправе поставити питање проширења, не само као европска политика, већ као део општије потраге за одговорима на питања ко смо, које су наше вредности и приоритети унутар ЕУ…. и сигуран сам да када је Западни Балкан у питању, нико не може довести у питање идеју да је будућност овог региона у ЕУ“, рекао је.
Говорећи о ситуацији у Авганистану и могућем новом таласу избеглица, заменик шефа грчке дипломатије оценио је да ЕУ „нема јасан став о својој миграционој политици и Новом пакту о миграцијама и азилу о којем се преговара“ и да „није спремна да се суочи с новом мигрантском кризом због Авганистана“.
„Наш став и наша порука остају чврсти и јасни. Грчка се неће претворити у ‘транзитну земљу’ за Авганистанце који желе да уђу у друге земље ЕУ. Чврсто верујемо да би требало да постоји подела финансијског терета између држава чланица ЕУ за прихват избеглица, као и ефикасни споразуми о пресељењу и репатријацији који се тичу илегалних и ирегуларних миграната. Више не говоримо о новом избегличком таласу, већ о људима који ће одлучити да ризикују за улазак у ЕУ“, рекао је заменик министра спољних послова Грчке Милтијадис Варвициотис у интервјуу за Бету и Еурактив Србија
