Пропали шеф бившег режима је имао квалитетне ПР мајсторе који су га научили како да изражајно маше главом и грана рукама.
Имао је и одличне специјалисте који су га научили како да пласира шупљу демагогију, лишену логике и смисла, све уз дотичну мимику лица, мицање ушима и обрвама, кружење длановима који се потом гибају лијево и десно.
Сам је научио како да купује подлизе који су му битни, а који су груписани у СДП, СД, БС и албанске странке, или су „истакнути медиоштакори“- дајући им обилато државни новац, станове, пензије, радна мјеста за родбину, титуле, награде- капом и шаком.
Успио је да ефективно стопи државни апарат са подземљем и добије врхове супермоћи.
Инстинктом се одржавао лагано прелазећи из једног у следећи радикализам, гдје је константа само била- рђава и острашћена реторика коју „пас с маслом не би појео“!
У охолости и свемоћи је ударио на Православну цркву, последњу непопљачкану стопу Црне Горе и добио стравични нокаут од блаженопочившег Митрополита гдје му се лична империја сасула у комаде, а сада лагано трули.
Нокаут, од којег цвиљење дотичног не престаје.
То је метафизика, да „пукнеш дробом о ледину“ кад мислиш да си свемогућ.
Е то је лијепо видјети и за наук свима који челом желе „достићи небеса“ на несојски начин, задојени меркантилношћу, ненаједеношћу и тешком поганштином.
Војин Грубач
Извор: Фејсбук
