Пише: Стефан Синановић
Иван Вуковић је интерно псовао матер црквеном великодостојнику, његов приватни разговор је током судског поступка учињен јавним и због тога, суштински, не би требало да подлијеже кривичној одговорности (требало би политичком и моралном суду јавног мњења, па и академије, али то је друга тема); Славко Перовић – предложен за највеће државно признање – блаженопочившег митрополита је псовао у својим фељтонима, дакле јавно (гдје је он за њега био »зло са густом брадурином, глумац, великосрпски робот, лажни митрополит, најотровнији, најподмуклији и најубилачкији великосрпски агент, политички топуз у рукама Слободана Милошевића« итд.
у истим чланцима патријарх Павле је »ментални болесник«, српски свеци »злочинци« а Саб. Храм Христовог Васкрсења »највећи споменик мафији« и сл; в. 29. мај, 2013). Међутим, Перовић је, као и сви у Црној Гори, и пјесник, који је методологијом чувеног Распудићевог „Фрљизатора” (‘узмете скуп А и у њега ставите нешто што је заједници свето:
Бог, домовина, обитељ, Исус, Госпа, Светац, свећеник, криж, отац, мајка, дијете итд. и скуп Б којег чине симболи који се у јавности сматрају срамотним: пиша, сере, прди, подригује, повраћа, пуши, пуца, силује, мастурбира итд. – и сад притиснете гумб и Фрљизатор споји елементе из групе А и групе Б и тако произведе врхунску умјетност која дубински пропитује наш свијет и чини га бољим’) знао да ствара непоновљиву поезију изузетних домета, попут:
„[…] Како жене служе
Само за јебање
И како ђецу учити треба
Свему што је ође речено
И како је митрополит њихов
Само онај
Који је шеф мафије
А молитва њихова
Стално пушење
Митрополитовог полног органа
А апсида њихове цркве
Чмар је
Митрополита
Чмар којег описују
Као једину слободу
Коју су доживјели
Коју имају
Којој се диве
Јер митрополит њихов је
Дивота од чоека
Чоек над чојцима
Пљачкаш врхунски”.
Наравно, ово је све скаредно, неукусно, прилично плитко и не завређује много пажње – онда кад, на свом неважном блогу, о томе лупета неки цивил. Међутим, ако је аутор стихова инициран за заслужног грађанина кога би требало да, о јубилеју, признањем окити предсједник Црне Горе онда су ови прилози ваљда тема за кабинет Јакова Милатовића (који је, између осталог, на тој позицији само и искључиво захваљујући литијском прегнућу српског народа предвођеног најважнијом личношћу савремене црногорске историје); чисто да не промакну.
Извор: Фејсбук
