Пише: Б.Б.
У протекле три године на Косову на друштвеним мрежама, а посебно на ТикТоку, уочен је тренд да припадници Косовске полиције шире албански етнонационализам, у супротности са уставом и законодавством на снази, закључак је анализе Етнизација Косовске полиције: рушење Ахтисаријевих темеља грађанске и мултиетничке институције.
Таквим понашањем припадници Косовске полиције крше најмање 13 чланова подзаконског акта о дисциплини, али и сам Устав Косова и законе који уређују косовске институције као грађанске и мултиетничке.
Устав Косова налаже да Косовска полиција мора да буде одражава етничку разноликост становништва и предвиђа да ће „етничка структура полиције унутар граница општине одражавати етничку структуру становништва унутар релевантне општине“.
Поред тога Устав Косова каже да „заједнице и њихови припадници имају право на правичну заступљеност при запошљавању у јавним органима и јавним предузећима на свим нивоима, посебно у полицијској служби у областима где живи нека заједница“.
Међутим, када су Срби у новембру 2022. године колективно изашли из институција на северу Косова, па и из Косовске полиције, Влада Косова је уместо њих ангажовала полицајаце из других региона, и то углавном Албанаца чиме је на северуКосова створена практично моноетничка полиција. Од тада састав Косовске полиције не одражава етничку композицију становништва.
Нелегалне и националистичке праксе
Како се они понашају показала је управо поменута анализа коју су израдиле организације Нова друштвена иницијатива, Центар за афирмативне друштвене акције, Институт за териториајални економски развој, НГО АКТИВ и Центар за заступање демократске културе.
Анализом садржаја на ТикТоку, с почетка новембра установљено је да постоји више од 14.000 хештегова у вези са Косовском полицијом, а само са хештегом #njesiaspecialekosoves (Специјалне јединице Косова) има више од 4000 објава које су генерисале више од 270 милиона прегледа.
Као доказ те нелегалне и националистичке праксе која урушава мултиетнички и грађански карактер безбедносног апарата, аутори су приложили више од 140 фотографија на којима више од 300 полицајаца, користећи нелегалне амблеме и симболе, заставе или гестове јасно идентификује своју етничку припадност и истичу своје националистичке политичке ставове или величају концепт вансудске „правде“. Конкретно, мисли се на коришћење заставе Албаније, лобање Панишер у бојама албанске заставе, знака двоглавог орла начињеног укрштеним шакама, заставе и амблема терористичке Ослободилачке војске Косова и мапе такозване Велике Албаније.
Инструменти доминације
Аутори истичу да се приказивање тих симбола указује на жељу за доминацијом над севером Косова, и да такав облик симболизма припадника Косовске полиције делује као подсећање на етничку хијерархију и структуру моћи коју је неопходно успоставити на целом Косову.
„Ослањајући се на теорију сукоба, симболи и гестови повезани са ауторитетом етничке групе постају инструменти доминације када се користе у ‘спорним’ просторима. На Северу Косова, где влада у Приштини никада није уживала пун легитимитет, приказивање контроверзних етнонационалистичких симбола од стране припадника безбедносног апарата схвата се као експлицитна намера о контролисању простора, и изражавања става да тај простор примарно припада косовској етничкој већини – албанском становништву, а не етничкој групи која живи на том простору – у овом случају Србима на северу Косова“, истичу аутори у анализи.
Додају и да етнонационалистичка музичка подлога која се користи за објаве већине проблематичног садржаја који се мери у хиљадама „карактерише безбедносни апарат као спроводиоца албанских националистичких циљева, а не спроводиоца Ахтисаријеве визије Косова“.
Изазивање страха, беса и отуђења
Аутори указују да коришћење таквих симбола од стране припадника Косовске полиције, који се виде као представници владајућег репресивног апарата, „изазива страх, бес и отуђење унутар невећинске заједнице“.
Коришћење таквих симбола сугерише и да полиција не спроводи закон и ред, „већ да учествује у ширем политичком пројекту територијалне и етничке доминације“.
„Такви гестови додатно погоршавају осећај несигурности међу српском заједницом, која доживљава полицију као агенте политичких амбиција већинске групе, а не као заштитнике свих грађана.
Сигнализирањем оданости једној етничкој групи, поступци полицајаца учвршћују поделу на ‘нас наспрам њих’, ултимативно је сводећи на борбу ‘добра’ и ‘зла’, чиме се додатно продубљују етничке разлике и међуетнички анимозитет, истовремено легитимишући успостављање односа моћи на релацији већинска-невећинска заједница. Ова перцепција искључености доприноси ерозији поверења између невећинске заједнице и институција, отежавајући помирење и сарадњу“, наводе аутори анализе.
Иако је тренд на који се овде указује општеприсутан на Косову, јавно признање штетности ове праксе, осуда и санкција таквог понашања изостају. Институције највише позване да спречавају овакве појаве,
Полицијски инспекторат Косово и међународне мисије са мониторинг статусом, попут Мисије Европске уније за владавину права – Еулекс у протекле три године од када је почела експанзија овог тренда, нису реаговале.
Комплетну анализу можете видети овде.
Извор: Време
