Пише: Атанас Ступар
Увијек је корисно чути што о дешавањима у друштву мисле интелектуалци, књижевници, ствараоци. Из њихових перспектива боље се освијетле проблеми под условом да се ти појединци и њихова удружења не налазе под утицајем идеологија, догми, екстремизама које доводе до оштрих подјела и деструкција друштва.
Резултати пописа становништва у Црној Гори отворили су широк простор за суочавање са социјалним и институционалним контраверзама. Попис је недвосмислено потврдио да су култура, лектира, наслеђе и језичке слободе већинског дијела Црне Горе избачене и из Устава и из образовних програма. Умјесто да нас та чињеница забрине, позове на дијалог и постизање консензуса у коме би се Устав, а прије свега школски образовни програми уподобили са стварношћу на терену добили смо нешто сасвим супротно. Резултати пописа становништва мотивисали су одређене кругове на појачану ксенофобију, ригидну искључивост и пријетње говорницима већинског језика у Црној Гори.
Црногорски ПЕН центар издао је саопштење у ком се каже – цитирам дословно: „Црногорски језик као такав најважније је средство распознавања Црногораца ма како се национално изјашњавали“ ПЕН центар или не зна или је заборавио да “средства распознавања” служе разврставањима и дискриминацији људи у ауторитарним системима. Подсјетимо ПЕН-овце како су у Црној Гори функционисала “средства распознавања”. До прије 30 година црвена, комунистичка партијска књижица служила је као “средство распознавања” између патриота и издајника.
ПЕН центар поручује да ће улогу црвених партијских књижица сада преузети два шушкаво-шиштава гласа новопроглашенога црногорског језика. Њихов изговор ће послужити као “средство распознавања” ко је Црногорац а ко није Црногорац. Поред учесталости изговора два гласа у “средства распознавања” вјероватно ће се укључити и односи како према бојама тако и према звуку. Да би се човјек доказао као прави Црногорац мораће очни вид привићи на двије боје – на црвену и жуту. У тим бојама је државна застава Црне Горе због чега ће те двије боје добити првенство над свим осталим бојама и служити као “средство распознавања”. Од Црногораца ће се захтијевати да ухо прилагоде једној јединој мелодији- музичком такту Црногорске химне која ће такође функционисати као “средство распознавања”.
Прве жртве “средства распознавања” биће антислухисти. Мораће ићи на вјежбе код логопеда како би се научили да изговарају шушкаво-шиштаве Ш и Ж а послије тога на часове хорског пјевања да допринесу химничним музичким хепенинзима по разним просторима Црне Горе. Без јаког логопедства неће бити ни стабилног црногорства. “Средство распознавања” ће продријети и образовни систем овакав какав је. Вјероватно ће се наставни програм проширити новим предметом који ће се звати “Никад више 1918-та”.
Распоред часова за понедељак могли би очекивати у следећој форми. Први час “Црногорски језик”. Други час “Математика”. Трећи час “Дивља љепота”. Четврти час “Никад више 1918-та”. Пети час “Тјелесни одгој”.
Уз данашње, двадесето по реду, јубиларно одлагање суђења Весни Меденици
На томе се неће зауставити идентификационе ознаке црногорства. Могуће да ће право уписа у бирачки списак стећи ће особе које положе тест из “Средстава распознавања”. “Средства распознавања” уз практичне језичке вјежбе садржаће ниску датума и имена која су обликовала такозвану Миленијумску државност Црне Горе. Прије ступања на снагу Закона о бирачком списку држава ће расписати тендер за едукативне радионице у којима ће се изучавати „Средства распознавања” на нижем, средњем и високом А нивоу. Тиме ће се створити јака кадровска база која ће радити на развоју базног црногорства и даљем усавршавању “Средстава распознавања”. Постоји и један услов да се ова суморна предвиђања остваре. Лако га је погодити. Горе наведено догодиће се уколико власт освоје оне структуре које су с власти скинуте 2020. године. С обзиром да су квоте најчитаније штиво у Црној Гори о њиховим шансама изразићемо се језиком квота. Да се Црна Гора врати у вријеме када су друштвом доминирала “средства распознавања” шансе су 1 : 148.
