Пише: Атанас Ступар
Што мисле грађани Црне Горе о јавно објављеним Скај препискама између криминалаца и врхова власти? Да ли их забрињавају договорања криминалаца из којих се јасно види чије су ударне песнице управљале врховима полиције, судства, тужилаштва, државних служби, безбједносних агенција Црне Горе? Зашто грађани остају нијеми посматрачи бруталности и морбидности високоорганизованог криминала у Црној Гори чији је главни покретач и коорганизатор била Демократска Партија Социјалиста?
Докле ће грађани затварати очи на разбојништва, вулгарности, изопачености, ароганције и снисходљивости којима су три деценије Црном Гором владали химнични “Чувари њеног поштења”?
Какве је последице на грађане Црне Горе оставио у јавности разобличени, у свим друштвеним сферама присутан криминал о коме ДПС као његов покровитељ и даље организовано и заклето ћути? Шокирају ли грађане Црне Горе шеме и структуре по којима је криминогена власт деценијама функционисала? Хоће ли грађани Црне Горе остати потпуно равнодушни на све оне састанке, дописивања и договоре, подржане институцијама државе, кога треба убити, кога затворити, кога мучити, кога опљачкати, кога гурнути у политику као испомоћ диктатору?
Готово трећина грађана Црне Горе на Подгоричким изборима дала је подршку партији коју би због монструозности потврђених Скај препискама свако иоле нормално и цивилизовано друштво ем жестоко осудило, ем се од њене тијесне повезаности с организованим криминалом с гнушањем дистанцирало.
Међутим догоди се нешто сасвим супротно. Партија доби подршку грађана. Њено најуже руководство раскалашно и осионо отпоче славље исту ноћ. Запјеваше да им не може нико ништа, да су јаки, јачи, најјачи и да ће ускоро добити могућност да наставе радити по старом.
Више би поштовања заслужило руководство партије која је однијела побједу на локалним изборима у Подгорици да је те изборне ноћи отишло на периферију општине и негдје у близини Спушког затвора испалило ватромет. Била би то потврда политике континуитета. Доказ да нема скретања с пута и да своје, због криминала утамничене компањоне неће оставити на цједилу. Била би то порука старим кадровима који су за партију свакојака свашточинства чињели да ће их партија избавити, било преко застарелости (не)дјела за која им се суди, било опструкцијама у доказивању (не)дјела прије него што им пресуде постану правоснажне. Издржите још мало. Када се ми вратимо на власт изаћи ћете из затвора, бићете рехабилитовани, враћени у службу и уз то награђени. Такав сигнал представљао би и велико охрабрење новим партијским снагама да ће партија стати иза њих што год радили.
Зашто су ДПС-овци одмах по затварању бирачких мјеста почели славље у Подгоричком кафићу, најављујући Црној Гори повратак на стари начин владања? Урадили су то да би се захвалили дијелу гласачког тијела који им и даље пружа подршку да се удружују са организованим криминалом и да мобилишу финансијере из криминалних кругова с циљем повратка на власт. Урадили су то ДПС-овци да би застрашили и обезвољили онај други дио гласачког тијела који се бори за закон и правду у Црној Гори. Бахато и охоло ДПС им је уз пјесму те ноћи поручио “Џаба вам је све”, Црна Гора ће бити онаква каквом смо је ми замислили. А оно што су они замислили и спровели постала је сасвим нормална појава у Црној Гори.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
Уобичајено је да се у Црној Гори за криминалца каже снашао се. За лажова и преваранта говори се како је способан. За шверцера, пљачкаша, зликовца да му баста. Црногорски политички фолклор је дрскост, бахатост, надобудност, насиље над немоћнима објединио и спојио у једну ријеч. Та ријеч гласи Бастадур.
Наше друштво је глувонијемо зурило у Бастадура и бастадурску политику ДПС-а до прије четири године. Глувонијемима је свеједно да ли су Бастадур и његова партијска клика те ноћи пјевали „Не може нам нико ништа јачи смо од Сирије“ или „Не може нам нико ништа јачи смо од Србије“. Наше друштво је одавно изгубило осјећај за морално-етичке стандарде и цивилизацијске вриједности. Олако смо прихватали све накарадности бастадурског система. Баштинили смо достигнућа бастадурских вођа. Аплаудирали смо њиховим послушницима који су живјели изнад закона не подлежући никаквим ни одговорностима ни казнама. Постали смо наглуви, слабовиди, сенилни, трауматизовани сировим и суровим политичким примитивизмом Бастадура и његових слугу. Нити видимо, нити размишљамо, нити памтимо каква нам је све понижења и штеточинства, злопаћења и срамоћења до скоро приређивала та, прије неку ноћ изборним резултатима развесељена дружина.
Наглуви не чују одјеке и вапаје наручених, организованих, брутално извршених и захваљујући ДПС кадровима неразјашњених убистава у Црној Гори. Полуслијепи не разликују сат вриједан 180.000 еура од сата врједног пар стотина еура, нити кућу од пет-шест милиона еура од куће вриједне пар стотина хиљада еура. Убијеђени не размишљају, нити их брине слијепа мржња која је захваљујући ДПС политици постала најиздашнији извор и стуб црногорске државности.
Тачно ја да мржња коју производи и шири бивши шеф режима са својом партијском камарилом доноси одређене процентне на изборима, али је сасвим извјесно да се том мржњом и тим бастадурским пјеванијама по Подгоричким кафићима закуцава колац у мултиетничко биће Црне Горе. “Што ако смо пјевали јачи смо од Србије или Сирије” одговара се јавности бастадурским речником. Тих 30% гласова подршке ДПС-у на минулим изборима поуздан је знак да као друштво губимо компас. Дезоријентисани смо. На путу смо да постанемо безнадежан случај. Морамо споменути и преосталих 70% гласова подршке другој страни. За партије које су на изборима заузеле друго, треће, четврто, пето мјесто слободно се може рећи да нијесу нимало невине. Напротив. Својим незнањем, пасивношћу, нестручношћу, паразитизмом жестоко су наудили Црној Гори. Међусобним свађама зауставили су одумирање ДПС-а као погубне и за суштину правне и грађанске Црне Горе дубоко деструктивне партије. Штавише нове власти су директно одговорне што је криминалној Хоботници скочила популарност. Посредно су омогућили да се још више приближимо безнадежном случају.
У чему се огледа наша безнадежност?
Припадници криминалних кланова су у бјекству или у затвору или под истрагом. Дио државне администрације који је остао лојалан ДПС-у свјесно им одлаже суђења и саботира одлучнију борбу против организованог криминала.
Ранко Рајковић: Како смо остали без гласачке кутије
За то вријеме Партија која је била и остала покровитељ организованог криминала по терену сакупља гласове како би се вратила на власт и заштитила своје високе функционере и себи подређене криминалце који су партију обилато финансирали. Новоизабрана власт не ради ништа како би спријечила поновна окупљања политике и криминала. Напротив. Помаже им. Ем су се и сами почели бавити прљавим пословима, ем у огромној мјери запошљавају нестручне, неодговорне, злонамјерне, пристрасне људе и доказане незналице са партијским књижицама у џепу чиме додатно и убрзано компромитују већ искомпромитовану државу.
Грађани постају апатични. Све мање излазе и све ће мање излазити на изборе. Да ли ћемо се заиста претворити у безнадежан случај?
На то питање даће свој одговор и сада и убудуће представници оних 70% грађана који су својим гласовима ипак направили отклон од политичких заступника високоорганизованог криминала. Тих 70% гласова заједно са Јаковом Милатовићем као предсједником Црне Горе поручују да се више у Црној Гори не може убијати некажњено, да се не може пљачкати некажњено, да се држава не може уништавати некажњено, да се не могу толерисати уцјене бирачког тијела, вршити застрашивања и прогони слободног мишљења. Уколико се тих 70% гласова против политичких заступника високоорганизованог криминала не стабилизују и почну убрзано расти заиста ћемо завршити као безнадежан случај.