Пише: Немања Рујевић
Долазак Володимира Зеленског у посету Србији можда је најава заједничке фабрике дронова, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг. За тај лист прича Кристофер Хил који описује како је српска муниција извожена у Украјину.
Председник Украјине Володимир Зеленски у суботу (8. август) стиже у Београд, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг, уз подсећање да се посета одавно планира, али је одлагана. „Према наводима из дипломатских кругова, у Кијеву постоји лоби који категорично одбија посету Зеленског русофилној балканској држави“, пише лист.
Оцењује се да је посета „пре свега политички сигнал“, иако ће се званично радити већином о економским темама. „Иако нема званичне потврде, то важи и за сектор одбране, све до могуће заједничке производње дронова“, пише немачки лист, додајући да би производњу у Србији могли да финансирају Уједињени Арапски Емирати.
Новинар Михаел Мартенс у тексту подсећа да нигде другде у Европи нема толико симпатија за Русију и председника Владимира Путина као у Србији.
„Вођство у Београду очито нема утисак да су Путинове трупе пред одлучујућом победом у Украјини. У складу с тим се јачају контакти у Украјини, а не прекидају они с Русијом“, пише Мартенс.
Хил као посредник
Новинар је разговарао и са Кристофером Хилом, доскорашњим амбасадором САД у Србији, који прича како је повезао Украјину и Србију на почетку свог мандата 2022:
„На почетку мандата у Београду до мене је дошао украјински амбасадор с листом војних потрепштина које су Украјини хитно биле потребне на ратишту. Мој тим у амбасади је проверио да ли су Срби у стању да испуне ове наруџбе – и били су“, каже Хил и додаје:
Сева Гуницки/Џереми Морис: Инертни ток Руско-украјинског рата
„САД су почеле да подржавају куповину знатних количина српске муниције, за коју смо знали да хитно треба Украјини.“
Франкфуртер алгемајне пише да је свима – па и Београду – било јасно да ће оружје преко Пољске или Чешке завршити у Украјини. А то су знали и у Москви одакле је, подсећа лист, стигло више упозорења Београду. Једном наводно, у Пекингу, Путин је лично приговорио и Александру Вучићу.
Пазио да Србија не продаје Русији
Хил је додао да је америчкој страни било важно да српски ангажман не делује као „ратно профитерство“, већ да буде у вези с дугорочним везама Србије и Украјине које почивају на „заједничким интересима“. И да Србија „стоји на правој страни историје“, додао је Хил.
Он сматра да је претерана критика на рачун Београда што се није прикључио санкцијама против Москве. Као амбасадор је, каже, заступао став да „Србија може да предузме далеко битније мере него да има споредну улогу у режиму санкција“.
Кристофер Хил је такође хтео да се избегне могућност да Србија испоручује оружје обема странама. Дипломата у пензији каже да су Американци као приоритет имали да „тачно посматрају да ли Србија на било који начин ради са Русијом. Уложили смо знатне ресурсе да будемо сигурни да знамо право стање ствари“.
На крају, Хил каже да није било продаје српској оружја Русији, „барем не у обиму вредном помена“.
Већ се тражи место за фабрику?
Франкфуртер алгемајне пише и о улози Олександра Камишина, који је саветник Зеленског задужен да повеже украјинску наменску индустрију с европском партнерима. Камишин, пише лист, и у Србији има улогу „из позадине“.
„Наводно је протеклих година више пута био у балканској држави и са својим тимом посећивао места на којима би се заједнички могли производити дронови. Према обавештеним изворима је и производња артиљеријске муниција била тема разговора“, додаје лист.
Економист: Украјина измешта језгро своје индустрије на запад земље
Новинар Мартенс појашњава да је о свему лакше добити податке са америчке стране него из Србије јер је све то за Београд шкакљиво. „Србија је упућена на руске испоруке гаса. Без њих, балканска држава не би остала без снабдевања, али би био угрожен велики део рачунице за инвестиције, у земљи која је претходних година довела бројне инвеститоре.“
У тексту се додаје да Украјина и Србија раде на споразуму о слободној трговини, али да се с украјинске стране чује да би могло да потраје можда до почетка 2027. док споразуме не буде потписан.
„И српска и украјинска привреда имају интереса за таквим споразумом“, каже новинару Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, за којег се наводи да је „испред и иза кулиса урадио много за економско зближавање две државе“. Чадеж посебно хвали украјинску ИТ индустрију која бележи рекорде и у време рата, и подсећа да Србија има растућу ИТ сцену.
Извор: Дојче Веле
