Грчка поново отвара палату у којој је крунисан Александар Велики
8. јануар, 2024.
Први пут положајник
8. јануар, 2024.
Прикажи све

Љепота била вјековима скривена

Локалитет прије двадесет година, (Фото: РТЦГ/Туфик Софтић)

Манастир у селу Кошутићи, за који је археолошким истраживањима утврђено да је вјероватно најстарији у Полимљу, сваким даном и са сваком новом акцијом, добија све више свој првобитни изглед, јер се у потпуности гради на старим темељима

Локалитет прије двадесет година, (Фото: РТЦГ/Туфик Софтић)

За овај манастир се, како причају мјештани овог села прелијепог имена, знало само из прича и легенди, док 2005. године археолози Полимског музеја нису закопали алатке и мало по мало у цјелости открили темеље древне светиње.

На тим темељима послије скоро двадесет година засијао је манастир баш онакав какав се претпоставља да је ту био и прије петнаест вјекова.

“Бројни записи говоре да су Немањићи у Лимској долини подигли преко двјеста цркава и манастира, остављајући тако трајно свједочанство о величини те династије. Један од таквих храмова је и овај манастир Чечево у нашем селу”, каже за Портал РТЦГ познати новинар и књижевник, мјештанин Кошутића, Дарко Јововић.

Он објашњава да се претпоставља да је манастир Чечево, на око осам километара од Андријевице, како се претпоставља, уништен у другој половини 15 вијека, падом града Бихора и продором Турака у Полимље.

“Приликом археолошких истраживања на овом атрактивом и, по много чему, јединственом мјесту, пронађено је мноштво керамичког материјала. Стручњаци указују да ти предмети припадају бронзаном и позном античком периоду и да је првобитна црква у Кошутићима подигнута у периоду од четвртог до шестог вијека, а да је страдала приликом продора Авара и Словена у ове крајеве. Расположива документација свједочи да су Немањићи на том истом мјесту касније подигли храм, а да је припрата подигнута у 13 вијеку када је овај крај постао метох манастира Дечани”, прича Јововић.

Записи, како каже, указују да су се у близини маснастира налазили конаци, у којима је ноћивао и цар Душан.

Мјештани Кошутића су, додаје он, много година након тога, доказали да вријеме није избрисало сјећање на велика дјела предака, одлучивши да на темељима старог манастира подигну нови храм.

Са једне од акција изградње цркве, (Фото: РТЦГ/Туфик Софтић)

“Велики допринос око откривања истине о манастиру у Кошутићима дао је преминули пјесник и новинар Ратко Делетић, који је, на основу народних предања и бројних докумената и записа, написао књигу о овом, у неку руку, мистериозном храму. Он је на тај начин исцртао путоказ за оно што је касније урађено и откривено, јер су, одмах након тога, стручне екипе Полимског музеја 2005. године отпочеле систематска истраживања на локалитету разореног манастира, потврђујући да је на том мјесту постојала стара светиња”, прича Јововић.

Према његовим ријечима приликом истраживања терена археолози су дошли до важних закључака за данашње, али и за будуће генерације, документујући оно што се из вијека у вијек понављало.

“Пронашли су на истом мјесту, у дубинама заборава, закопане крстове наших предака и оружје којим су бранили ближње и своју вјеру. По свему судећи, манастир у Кошутићима је био епископско сједиште, а могуће је да се радило и о мањем граду гдје су живјели вјерници” – каже овај познати мјешанин Кошутића.

Он подсјећа да је акцију изградње новог храма посебно подстакао, сад већ преминули, мјештанин Спасоје Ђерковић, са својим синовима и синовцима, јер се локалитет Кршине, са остацима вјерског објекта, налазио у склопу њихових имања.

“Он је прије скоро двије деценије, приликом посјете митрополита црногорско-приморског Амфилохија и тадашњег епископа будимљанско-никшићког Јоаникија Кошутићима, поменуту парцелу, од шест ари, поклонио Српској православној цркви са жељом да се ту поново направи православни храм, који би засијао оним истим сјајем како је прије много вјекова сијао испод поносних Комова. Благослов за градњу новог храма у Кошутићима дао је својевремено владика Јоаникије, одлучивши да црква буде посвећена празнику Полагања Ризе Пресвете Богородице”, појашњава Јововић.

Захваљујући добровољним прилозима, помоћи донатора и раду мјештана минулих година су завршени груби радови на изградњи храма у Кошутићима, и стављен је под кров.

Црква у Кошутићима, (Фото: РТЦГ/Туфик Софтић)

“Подигли смо зидове цркве и то на старим темељима манастира, поштујући постојеће габарите древне светиње. Заједничком акцијом завршили смо бетонирање кровног дијела цркве, а радило се и на облагању купола и горњег дијела храма украсним каменом. Након тога храм је покривен бакарним кровом. То је потврда да се слогом, заједништвом и уз помоћ добротвора може постићи доста тога”, додаје предсједник Одбора за изградњу цркве Милета Ђерковић.

Како се радови приводе крају, мада је кажу остало још доста посла, мјештани Кошутића све су поноснији што ће у свом селу имати један од најљепших храмова и вјерских објеката.

Значај овог манастира препознали су и у локалној туристичкој организацији у овом граду, па би вас, да се данас, на Божић, као туриста затекнете у Андријевици засигурно упутили до овог села и манастира Чечево.

“Када буде завршен, манастир у селу Кошутићи представљаће, сасвим сигурно, шансу и за развој вјерског туризма, као једно од најстаријих, ако не и најстарије светилиште у долини Лима”, кажу у локалној туристичкој организацији.

Мјештани овог питомог села, на само неколико километара од урбаног језгра, надају су да ће то бити подстрек и за потпуну обнову пута и друге инсфраструктуре за потребе манастира али и свакодневне потребе становника села Кошутићи, који су остали да живе на својим огњиштима, на овом мјесту гдје се живјело у четвртом или петом вијеку.

Туфик Софтић

Извор: РТЦГ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *